Системи С-300 – понуда која се не одбија

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Председник Русије Владимир Путин је у понедељак 13. априла укинуо забрану испоруке противваздушних система С-300 Ирану коју је пре неколико година увео Дмитриј Медведев. Наводећи разлоге такве одлуке руске власти се позивају на промену ситуације на међународној сцени, а експерти сматрају да Москва на тај начин жели да спречи сувишно зближавање Техерана са Западом.

Владимир Путин је укинуо забрану испоруке противваздушних система С-300 Ирану. Москва ову одлуку председника Путина повезује са „значајним напретком“ недавних преговора о нуклеарном програму Ирана. То је изјавио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Он је у вези са тим поменуо и напету ситуацију у региону, пре свега у Јемену, као и чињеницу да је систем С-300 одбрамбено оружје. 

Врховни савет безбедности Ирана је саопштио, како преноси ТАСС, да се испорука система ПВО очекује већ ове године, а иранско министарство одбране је нагласило да ће одлука Москве учврстити сарадњу двеју земаља. Стејт департмент САД је, напротив, нагласио да ће испорука С-300 бити неконструктиван корак, позивајући се на „дестабилизациону улогу“ коју Техеран, по речима портпаролке Мери Харф, има у региону. 

„Очекивана одлука“ 

Како истичу руски експерти, одлуку о забрани испоруке С-300 Ирану донео је председник Дмитриј Медведев 2010. године, надовезујући се на резолуцију Савета безбедности УН. Та одлука је донета ван оквира документа којим је уведен ембарго на продају наоружања Техерану.

Руски експерти су окарактерисали Путинову одлуку као очекивану. Они је, као и Министарство спољних послова РФ, доводе у везу са успехом на преговорима у Лозани, истичући да Русија тежи да заузме место у сфери војнотехничке сарадње у контексту евентуалног укидања санкција Ирану које ускоро може уследити. Антон Хлопков, директор Центра за енергетику и безбедност, сматра да „већина земаља које такође желе да заузму место на иранском тржишту разматрају начине развоја своје сарадње са Техераном“. По мишљењу овог експерта, одлука Русије у вези са системима С-300 није последња реч везана за Иран, с обзиром на напредак преговора о регулисању кризе око иранског нуклеарног програма. 

„Страховања Москве“ 

Са друге стране, постоји мишљење да Руска Федерација на тај начин упућује Техерану одређени сигнал, опомињући га да се не зближава сувише са Западом. По мишљењу Алексеја Арбатова, шефа Центра за међународну безбедност Института за међународну економију и међународне односе (ИМЕМО) Руске академије наука, то је „сигнал да се не треба потпуно преоријентисати на сарадњу са Западом“. Како истиче експерт, Запад „не може дати много тога што може дати Руска Федерација“. То се пре свега односи на наоружање. Такве потезе ће снажно осуђивати Израел и монархије Персијског залива, које су тесно повезане са Европом и САД.  

Москва страхује да ће се Иран окренути Западу и неће обраћати пажњу на интересе Русије. „Штавише, он ће ради својих сопствених интереса наносити штету Руској Федерацији. На пример, изаћи ће на нафтно и гасно тржиште, чиме ће изазвати пад цена и приказаће се у том погледу пред Западом као алтернатива Русији“, сматра Арбатов. 

Које су ракете и који рокови? 

Поставља се још питање које ракете ће РФ испоручити Ирану, и када ће то учинити. Како је за „Руску реч“ изјавио Александар Храмчихин, заменик директора Института за политичку и војну анализу, више се не производе С-300 у модификацији ПМУ-1. Остаје нејасно хоће ли Иран пристати да купи комплексе у некој другој модификацији, јер је Техеран раније одбијао сличне понуде.

Осим тога, по мишљењу овог експерта, тешко је испоручити системе сличне понуђеним које армија РФ већ поседује у своме арсеналу, јер би они морали знатно да се модификују. Такву модификацију није могуће реализовати у мање-више прихватљивом року, сматра Храмчихин. 

Проблеми постоје и када је реч о испоруци савршенијих система С-400. Храмчихин сматра да руска предузећа са садашњим капацитетима неће моћи лако да произведу дотичне ракете због преоптерећености у оквиру програма модернизације руске армије до 2020. године. По његовим речима, у том случају испорука може бити одложена за 8-10 година, што Техерану вероватно неће одговарати.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“