Опасно оружје љупког имена

Фото: ТАСС

Фото: ТАСС

„Руска реч“ често пише чланке о руској војној техници, где се помињу разни називи са словима и бројевима, што већини читалаца ништа не значи. Редакција је одлучила да објасни шта се крије иза ових нејасних ознака.

Историјски се у Русији усталило да авиони добијају име по своме творцу, тачније по Конструкторском бироу (КБ) у ком је пројектован, а цифре значе број пројекта. Притом непарне цифре добијају углавном ловци, пресретачи и јуришни авиони, мада и то правило има изузетке, као што је бомбардер Ту-95 или например транспортни авион Ан-125.

Рецимо, ако је реч о Су-27, ово „Су“ је скраћени назив КБ где је авион пројектован („Сухој“), а 27 је број пројекта.

Често се после бројева налазе и слова. Пре свега, то је слово „С“, које значи да се авион серијски производи. Затим, у зависности од развоја и даљег рада на моделу, следи слово „М“, што значи „модернизовани“. После овог слова може доћи редни број модернизације. Например, Су-27СМ3. Поред овога среће се и слово „К“, што значи „комерцијални“, то јест – за извоз. Слова „УБ“ значе „вежбовно-борбени“ (руски: „_serbianBeginIgnore_ учебно-боевой_serbianEndIgnore_“), а „П“ значи да је конкретни авион  израђен у модификацији „пресретач“. Ако се на бази авиона прави нови бомбардер или ловац са потпуно новим борбеним могућностима, мења му се број. Тако је фронтовски бомбардер, израђен на бази авиона Су-27 добио ознаку Су-34, а авион генерације 4++, који је заправо настао детаљном модернизацијом Су-27, добио је назив Су-35.

Чврсти оклоп

Независно од пројектантског бироа и фабрике у којој је нека машина пројектована и произведена, постоји и универзални индекс „Т“, што значи „тенк“. Даље следи година у којој је производ био спреман за испоруку војсци. Тенк Т-72 уведен је у наоружање 1973. године, а Т-64, Т-62 – почетком 60-х. Пре него што стигне у јединице, све што се односи на оклопну тенику носи назив „објекат“, а на њега се додаје фабрички индекс. Тако најновији руски тенк „Армата“ засад носи назив „објекат 148“, а када уђе у арсенал војних јединица добиће званично име „Т-14“, пошто је готов прототип први пут приказан армијским старешинама управо 2014. године.

Са словима која долазе после цифара ситуација је слична као код авиона, само што се овде због великог броја модернизација поред слова „М“ користе још „А“ и „Б“, а код глобалне модернизације – слово „У“. Осим тога, „К“ oзначава командантски тенк, а „С“ – варијанту за извоз. Треба истаћи да је Т-90, као најпродаванији тенк на свету од 2001. до 2010, био уведен у наоружање под новим индексом само зато што је тадашње руководство земље тако хтело. У суштини, тај тенк је модернизована варијанта Т-72 и зато је требало да уђе у оперативну употребу под називом Т-72БУ.

Букет за непријатеља

Артиљерија има прилично специфичне ознаке. Све оно што почиње са „9К“ – испаљује ракете и пројектиле (вишецевни бацачи ракета, реактивни системи плотунске ватре), све што је на „2С“ односи се на самоходне топове (САУ), све на „2А“ су топови, хаубице, оруђа за почасну паљбу, а на „2Б“ су минобацачи и борбене машине за плотунску ватру.

Са ракетним наоружањем и ПВО ситуација је мало сложенија. Ово наоружање ради у оквиру система, тако да је назив конкретне машине често специјализовани индекс који се ретко среће у популарним публикацијама. Тако у ракетни ПВО систем С-300 улазе осматрачке радио-локационе станице (РЛС), станице за праћење и осветљавање циљева, разне ракете, возила за пуњење и т.д. Код С-300 и С-400 цифре после „С“ означавају максимални домет.

Поред словно-бројчаних ознака номенклатуре наоружања, имена могу потицати и од неких других традиција: например, по асоцијацијама које изазива неко оружје. Тако преносни ракетни систем ПВО носи називе „Игла“ и „Стрела“. Пројектанти могу смислити и читаву серију са синонимичним називима. Тако је серија самоходних топова (самоходни артиљеријски систем, руски: САУ) поред слова и бројева добила и „цветна“ имена: „Божур“ („_serbianBeginIgnore_ Пион_serbianEndIgnore_“), „Зумбул“ („_serbianBeginIgnore_ Гиацинт_serbianEndIgnore_“), „Тулипан“, „Хризантема“. Не само да лепше звучи, него се и боље памти.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“