Србија жртвује центар у Нишу ради Европске уније?

Фотографија: АР

Фотографија: АР

Крајем прошле недеље Србија је постала 33. чланица Механизма ЕУ за цивилну заштиту и самим тим је добила иста права и привилегије у тој области као и друге пуноправне чланице Европске уније. Српске власти тврде да се то никако неће одразити на сарадњу између Београда и Москве у оквиру заједничког хуманитарног центра у Нишу. Па ипак, по свему судећи, сада можемо заборавити планове о ширењу овог центра и додељивању посебног статуса руском персоналу, на чему Москва активно ради већ дуже време.

Да је Србија сада „за корак ближа породици европских народа“ – са тим се слаже и Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за европске интеграције. Тај корак је био „подмазан“ са 60,2 милиона евра помоћи из Фонда солидарности ЕУ коју је Београд добио после потписивања споразума.

Занимљиво је да је Брисел веома брзо, само неколико месеци након подношења молбе, одобрио придруживање Београда Механизму ЕУ за цивилну заштиту.

Занимљиво је да је Брисел веома брзо, само неколико месеци након подношења молбе, одобрио придруживање Београда Механизму ЕУ за цивилну заштиту. Српски министар унутрашњих послова захвалио се високим европским гостима за такву оперативност. Експерти су тај убрзани поступак одмах довели у везу са тежњом да се не дозволи ширење делатности руско-српског хуманитарног центра који је 2012. године отворен у Нишу и који Европљани и Американци третирају као претходницу руске базе на Балкану. 

Приликом посете председника РФ Владимира Путина Београду у октобру прошле године било је предвиђено да се потпише међувладин споразум о условима присуства, привилегијама и имунитету запослених у нишком центру, али то се није догодило. Српска страна је буквално у последњем тренутку инсистирала на скидању овог питања са дневног реда Путинове посете.

Како су објаснили Комерсантови извори блиски влади Србије, „тај документ предвиђа давање већих привилегија центру и посебног статуса његовом персоналу, а он се може третирати као дипломатски, што је нови камен спотицања у односима између Београда и Запада, који је тим поводом у више наврата стављао озбиљне примедбе“. Комерсантови саговорници тврде да европске дипломате у Београду готово у сваком контакту са српским званичницима дају до знања да имају негативан став према идеји о ширењу центра у Нишу и „тежњи Руса да га подигну на ниво регионалног центра“. 

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је покушао да „спусти лопту“, убеђујући европске партнере да по новом споразуму са Руском Федерацијом „Руси у Нишу неће имати дипломатски, него административно-технички статус“, али они тај статус већ имају. У руско-српском документу, потписаном 2012. године приликом оснивања центра, каже се да држављани Русије који раде у том центру „имају правни статус који је еквивалентан статусу административно-техничког особља амбасаде РФ“, и да терет који се доставља у центар не може бити контролисан, експроприсан или конфискован, нити може постати објекат судских и административних одлука. 

Из тога следи да нови руско-српски споразум о центру у Нишу, који на крају није потписан (и сам текст споразума није обелодањен), предвиђа у најмању руку прецизирање овлашћења и статуса руских држављана запослених у центру. Руски дипломатски извор је за Комерсант потврдио да Москва заиста покушава да за своје држављане који раде у нишком центру издејствује статус еквивалентан дипломатском, „као што је случај са западним базама“. 

После потписивања споразума са ЕУ министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић је одговарајући на директно питање уверавао новинаре да Европска унија не поставља Београду никакав услов у виду захтева да се прекине сарадња са РФ везана за руско-српски центар у Нишу. „Потпуно је јасно да је наш пут – пут ка ЕУ... То не искључује нашу сарадњу са другим партнерима, укључујући и Руску Федерацију“, изјавио је српски министар. 

Експерти којима се Комерсант обратио за мишљење сматрају да се Београд можда и неће одлучити за гашење центра у Нишу, али ће на све начине избегавати његово ширење како нови споразум са ЕУ не би био доведен у питање. Према томе, тешко да има смисла очекивати додељивање вишег статуса персоналу нишког центра. „Питање центра у Нишу од самог почетка је изазивало полемику. А пошто су односи Русије и Запада у озбиљној кризи, онда све што се данас дешава у односима између Београда и Москве или западних престоница изазива позор друге стране“, објаснила је за Комерсант Александра Јоксимовић, директорка београдског Центра за спољну политику. „Тешко да ће Србија после потписивања споразума са ЕУ напустити неутралну позицију. Вероватно ће покушавати да сарађује и са једном и са другом страном, док ће и једна и друга страна чинити све да се Београд придружи њеном блоку“. 

Нови сигнал да се треба кретати у западном смеру Београду је стигао из Вашингтона. Већ сутрадан после потписивања споразума о цивилној заштити са ЕУ државни секретар САД Џон Кери је председнику Србије Томиславу Николићу упутио писмо у име Барака Обаме. Како је саопштено у администрацији српског председника, у писму се наглашава да су америчко-српски односи на узлазној путањи, а САД поздрављају одлучност Србије да подржи принципе из Хелсинкија и током периода украјинске кризе.

Руски текст на сајту Комерсанта.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском