Јемен – нови извор несугласица са Западом

Фотографија: Reuters

Фотографија: Reuters

Грађански конфликт у Јемену постао је још један у низу елемената регионалне конфронтације између Саудијске Арабије и Ирана, која је већ одјекнула у Сирији и Ираку, сматрају експерти. Запад и Русија су се и у овој кризи нашли на различитим странама барикаде.

Грађански конфликт у Јемену попримио је регионалне размере када су почели ваздушни напади Саудијске Арабије на јеменске хусите. Поред тога, по мишљењу руских експерата, ради се о конфронтацији у којој су се формално сукобили шиити и сунити, али која заправо и није изазвана неслагањима око питања верске природе, него ривалством између Ирана и Саудијске Арабије, утолико пре што су један од разлога за интервенцију Ријада били потези Ирана, који саудијске власти оптужују за пружање подршке хуситима. 

Григориј Косач, професор Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ), сматра да је проблем пре свега у конфронтацији између Ирана и Саудијске Арабије, док је верски аспект само повод за сукоб. То се нарочито добро види ако се узме у обзир ситуација у самом Ирану. „Зејдити се доста разликују од шиитског ’мејнстрима’ у Ирану”, каже овај експерт (зејдити су огранак шиизма на северу Јемена, њима припада већина хусита). 

Као и у случају са Сиријом, Русија има само један интерес – да се заштите основни принципи међународног права

Леонид Исајев, оријенталиста са универзитета „Висока школа економије

Поред тога, он је убеђен да у контексту актуелног преговарачког процеса о иранском нуклеарном програму Техеран једноставно није заинтересован за учешће у било каквим конфликтима. „Иран се неће мешати у конфликт. То није могуће ни у војном, ни у логистичком смислу. Техеран ће се ограничити моралном подршком”, сматра Косач. 

Слично мишљење је изнео и Леонид Исајев, оријенталиста са универзитета „Висока школа економије”. „Саудијска Арабија приказује тај конфликт као шиитско-сунитски да би оправдала своју интервенцију. Међутим, подела према конфесионалној припадности никада није била актуелна у Јемену”, истиче он. Исајев мисли да конфликт провоцирају управо власти Саудијске Арабије, јер њима није потребан снажан и јединствен Јемен који се не може држати под контролом. 

Русија поново на страни шиита 

Јеменски конфликт може имати озбиљне последице и далеко изван овог региона. Светској заједници никако не одговара ницање новог жаришта на овом подручју, одакле ће у суседне земље почети да пристижу и избеглице и наоружани бунтовници. „Јемен је ионако спадао међу слабо развијене земље, а саудијски ваздушни напади уништавају чак и ону заосталу инфраструктуру која је постојала”, каже Григориј Косач. 

Руска Федерација је озбиљно забринута због ескалације конфликта у Јемену, категорично се противи интервенцији и позива да се конфликт реши дипломатским путем. „Као и у случају са Сиријом, Русија има само један интерес – да се заштите основни принципи међународног права. Реч је о поштовању суверенитета и немешању у унутрашње послове других земаља. Москва сматра да је неодговорно распиривати у региону нове конфликте један за другим”, објашњава Леонид Исајев. Тако се Русија, која је раније подржавала Дамаск и Техеран противећи се мешању споља у унутрашње ствари ових земаља, сада поново нашла на страни шиита, истиче експерт. 

Да ли је Јемен „друга Сирија” у односима Запада и Русије? 

И поред тога што је Америка изабрала опрезнији приступ јеменској кризи, ипак је подржала Саудијску Арабију, своју традиционалну савезницу. Тако су се Русија и Запад поново нашли на различитим странама барикада. 

„Односи између Москве и Вашингтона су усијани. Треба очекивати препирке у Савету безбедности”, сматра Григориј Косач. „Међутим, све ће се и завршити препирком дипломата, јер је Јемен маргинална земља. Украјинска криза је далеко већи генератор конфронтације”, сматра експерт.

Леонид Исајев са своје стране сматра да Јемен неће за Русију и Запад постати „јабука раздора” у оном смислу, у којем је својевремено то постала Сирија. „У принципу, и Запад и Русија су заинтересовани за што брже регулисање јеменске кризе. Американци и њихови савезници не желе да троше ресурсе на њега, а Руси се боје ницања још једног жаришта нестабилности. Мислим да ће Москва, ако буде замољена, радо понудити неутралан терен за преговоре”, констатује он.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском