Тешко новинарима кад их ОЕБС чува

На конференцији ОЕБС-а о безбедности новинара, одржаној у Београду 26. и 27. марта, руска делегација је поднела извештај о злочинима припадника украјинских оружаних формација. Извештај је припремио Максим Григорјев, директор Фонда за истраживање проблема демократије. Зборник материјала садржи, између осталог, документована сведочанства очевидаца о мучењу заробљеника и о томе како је артиљерија уништавала стамбене четврти, као и конкретне примере мучења којима су припадници украјинских оружаних формација подвргавали заробљенике, а међу њима и новинаре.

Персонални примерак извештаја уручен је Дуњи Мијатовић, представници ОЕБС-а задуженој за слободу медија. Међутим, функционери ОЕБС-а нису помињали тај материјал, нити су одговорили на „непријатна” питања везана за погибију руских новинара у Украјини. Дискусија о убиствима новинара свела се на упад у редакцију Charlie Hebdo, и само је поменуто да је прошле године на територији земаља-чланица ОЕБС-а погинуло седам репортера. Није, међутим, прецизирано да су готово сви они погинули у Украјини. У питању су дописници Руске државне радио-телевизије (ВГТРК) Игор Корнељук и Антон Волошин, фото-репортер Андреј Стењин и сниматељ Првог канала Анатолиј Кљан. 

Руска делегација је у оквиру „округлог стола” дала реч репортерима из Москве да сами испричају у каквим условима они сада раде у Кијеву. Репортерка канала LifeNews Жана Карпенко испричала је о нападима „Десног сектора”, о томе како су екстремисти кидисали на телевизијску екипу у Кијеву, разбили камеру и руској новинарки одузели мобилни телефон. Међутим, Карпенковој није дозвољено да на конференцији ОЕБС-а исприча цео случај. Штавише, после њеног наступа организатори су одлучили да измене најављени план рада и списак говорника, због чега Марат Сајченко, следећи репортер LifeNews са тог списка, није могао да наступи са својим извештајем, посвећеним његовом боравку у заробљеништву у украјинским оружаним формацијама, у мају 2014. године. 

Примирје на истоку Украјине: контрадикторни сигнали
„Споразум о прекиду ватре на истоку Украјине, о коме су 12. фебруара током сусрета у Минску постигли договор лидери Русије, Немачке, Француске и Украјине, ступио је на снагу у ноћи са суботе на недељу. Према оценама ОЕБС-а, који треба да надгледа обустављање борбених дејстава, примирје се генерално поштује.

„То је, нажалост, пропагандистички рат у коме новинари не би требало да учествују. Због тога сам ја веома критичан према ситуацији у Украјини. Знам да руски новинари тамо не могу да добију акредитацију, и да су неки од њих чак и убијени”, изнео је своје мишљење Роман Бернер, новинар из Швајцарске, у коментару који је дао телевизијској екипи ВГТРК. 

Колико год су могли, модератори конференције су заклањали украјинску делегацију од неугодних питања колега, позивајући да се говори „уопште о новинарима, без везивања за Русију и Украјину”. Међутим, тај апел ипак није уродио плодом, јер је украјинска страна користила сваку прилику за бусање у прса поводом достигнућа Мајдана, као и за неосноване оптужбе упућене руским новинарима због „медијске агресије” на Украјину, због њиховог тобожњег учешћа у ратним дејствима на страни „терориста” и мучења (!) којима су подвргавали украјинске војнике. 

„У ратним условима доносе се разне одлуке, а ми смо сада у рату са Русијом. Украјински медији су заправо веома слободни и раде у слободним условима”, изјавила је Мирослава Гонгадзе, водитељка украјинског програма радио-станице „Глас Америке”, коментаришући забрану рада руских ТВ канала у Украјини и ускраћивање акредитације руским новинарима. 

Више о руско-украјинским односима

„Мислим да то нема никакве везе са демократијом када нека земља затвара свој медијски простор, утолико пре током конфликта, када људи треба да имају увид у различита мишљења о ономе што се догађа”, прокоментарисала је Елисон Макензи, бивша директорка Националног института за новинарство и консултант за медије у Аустрији. 

После конференције ОЕБС-а њени учесници су још једном набројали стандардне препоруке које иначе упућују владама у вези са заштитом новинара, и које, као што је још једном потврђено само месец дана касније, нису имале никаквог ефекта.

Росијскаја газета. Сва права задржана.