У Црној Гори пронађена „невидљива рука Москве“

Министар спољних послова и европских интеграција Црне Горе Игор Лукшић. Фотографија: Reuters

Министар спољних послова и европских интеграција Црне Горе Игор Лукшић. Фотографија: Reuters

Министар спољних послова и европских интеграција Црне Горе Игор Лукшић изјавио је у Берлину да Русија врши притисак на Црну Гору и да својом пропагандом дестабилизује ситуацију у земљи. „Руска реч“ је замолила стручњаке за Балкан да прокоментаришу ову изјаву, будући да су те речи имале великог одјека у руским медијима.

Министар спољних послова и европских интеграција Црне Горе Игор Лукшић у сусрету са шефом немачке дипломатије Франк-Валтером Штајнмајером у Берлину изјавио је да Русија „врши притисак на Црну Гору“ преко Руске и Српске православне цркве, опозиционих партија и друштвених организација. Лукшић је истакао да Русија углавном користи пропагандистичке методе и акције противника ступања у НАТО, а према подацима Министарства спољних послова Црне Горе већ две трећине грађана подржава улазак земље у Алијансу. Немачки министар спољних послова сложио се са црногорским колегом да Русија врши притисак на друге земље, конкретно на Молдавију, Грузију, балтичке и балканске земље.

По мишљењу старијег научног сарадника Института за славистику Руске академије наука Петра Искендерова, Лукшићева изјава је по форми антируска, а по садржају не одговара истини, и то је још један доказ да власти Црне Горе покушавају да исфорсирано „увуку“ земљу у евроатлантску орбиту. 

„Објективна анализа намеће закључак да шеф црногорске дипломатије свесно обмањује домаћу и међународну јавност. Ма како црногорске власти желеле да проблеме у земљи припишу „невидљивој руци Москве“, стварно стање је такво да све дубља политичка криза у Црној Гори и раскол међу присталицама и противницима уласка у НАТО имају унутрашње разлоге. Криза је изазвана тиме што знатан део друштва не прихвата једнострани евроатлантски курс Подгорице, помоћу кога је она већ успела да у великој мери поквари односе са Москвом“, објашњава Искендеров. По његовим речима, кључни моменти тог курса су стварање препрека за улазак руских бродова у црногорске луке и коришћење административних полуга против опонената владајућег „тандема“ – председника Филипа Вујановића и премијера Мила Ђукановића. 

Дестабилизација ситуације у Црној Гори заиста је у току, али је проузрокована политиком црногорских власти које се безрезервно оријентишу на седиште ЕУ, и посебно на седиште НАТО-а

Петр Искендеров, старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука

„У самој Црној Гори су власти својом политиком испровоцирале конфронтацију која је на политичкој сцени већ почела да убира своје крваве плодове: у Будви је убијен Саша Марковић, доследни опонент евроатлантског курса. Дестабилизација ситуације у Црној Гори заиста је у току, али је проузрокована политиком црногорских власти које се безрезервно оријентишу на седиште ЕУ, и посебно на седиште НАТО-а“, резимира Искендеров. 

Што се тиче Лукшићеве тврдње да, наводно, две трећине Црногораца подржава улазак земље у НАТО, она се, по речима Петра Искендерова, не може ничим поткрепити. „Независне анкете сведоче да је ситуација управо супротна. Према доступним подацима, за ступање Црне Горе у НАТО изјашњава се само четвртина становништва земље. Веродостојност тих података потврђује се резултатима анкета о ступању у Европску унију, на чему црногорско руководство такође врло активно ради. ЕУ није НАТО, али и улазак у ту организацију подржава мање од половине испитаника (од 40% до 45%), наводи руски експерт. 

„Ма како власти Црне Горе то желеле, већина становника још увек не прихвата идеје евроатлантизма. Због тога влада и мора да тражи неко оправдање и да се позива на фамозну „невидљиву руку Москве“. Те оптужбе су потпуно у духу садашње политике Брисела. Оне, међутим, неће помоћи да се реше стварни проблеми у земљи. Напротив, само ће још више подићи тензију“, закључује Искендеров. 

По мишљењу директора Института за националну енергетику Сергеја Правосудова, обични Црногорци и даље су традиционално пријатељски настројени према Русији, и поред тога што Црна Гора активно демонстрира своју приврженост политичком курсу ЕУ и САД. 

„Веома много некретнина у Црној Гори припада Русима. У ту земљу долазе многи туристи из Русије. Испада да Црна Гора у економском смислу много зависи од Русије. То, међутим, не значи да Русија врши било какав политички притисак на њу. Једноставно се ситуација одвија тако да се Црној Гори исплати подржавање пријатељских односа са Русијом, али се то не допада лидерима ЕУ и САД. У томе лежи кључ антируских изјава руководства Црне Горе“, сматра експерт. 

Једном неинтелигентном фразом Лукшићу је практично пошло за руком да прецрта историју руско-црногорских односа дугу 300 година, сматра Никита Бондарев, старији научни сарадник Руског института за стратешке студије. 

Из Лукшићевих речи фактички произилази да у Црној Гори не постоји традиционално русофилско расположење, него постоји само Путинова пропаганда

Никита Бондарев, старији научни сарадник Руског института за стратешке студије

„Из Лукшићевих речи фактички произилази да у Црној Гори не постоји традиционално русофилско расположење, него постоји само Путинова пропаганда. Све што нас је сједињавало током векова, са невероватном лакоћом је бачено на ђубриште историје, само ради једне Штајнмајерове похвале. Као да нема нити је било братимљења владике Данила Његоша са императором Петром I, као да није било Саве Рагузинског, блиског пријатеља императора Петра I, нити субвенција које је император Павле I сваке године давао Црној Гори. Као да није било руског конзулата у Котору и заједничких борбених дејстава Русије и Црне Горе 1806. године“, чуди се Бондарев. 

„Ко је предложио идеју о славеносрпском царству под жезлом руског монарха – Петар I Петровић Његош или Путинова пропаганда? И зашто се најважнија руска светиња – десница Јована Крститеља – налази у Црној Гори и зашто Русија чак и не размишља да је тражи назад? Јесу ли и то интриге Руске и Српске православне цркве, о којима говори Лукшић?“, пита се експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском