Рушење Југославије из руског угла

„Нормална компонента рата“

Руски документарни филм посвећен распаду Југославије почиње потписивањем Дејтонског споразума, а затим се враћа на узроке избијања рата и на догађаје из 1992. године у Босни и Херцеговини.

Филм је сниман на више локација у Босни и Херцеговини и Србији. Филмска и новинарска екипа је посетила Горажде, одакле је у августу 1992. избегло 90% српског становништва, а многи су страдали. Посетили су и село Јелашци које више не постоји, јер су сви становници 1992. побијени или побегли. Приказано је потресно сведочење мештанина које је тада изгубио родитеље и стрица, као и прича о породици Јелачић која је готово цела убијена: баба, деда, мајка и двоје деце. Преживео је једино отац који тада није био у селу и који је, када се вратио, изгубио разум од бола.

Светски медији, међутим, нису пренели вест о овом страшном злочину против Срба. Они су извештавали само о злочинима које су починили Срби. Био је то резултат тоталног информативног рата, који је Запад објавио тадашњем руководству Србије, због његових покушаја да сачува јединствену Југославију, објашњава руски новинар.

„Информативни рат је данас постала нормална компонента рата, чак можда и важнија него саме ракете, бомбе и тенкови. Компаније ’Ruder Finn’ и ’Nolton Hill’ нудиле су услуге Милошевићу по цени од 16 милиона долара годишње да раде PR за Србију. Милошевић је то одбио. Милошевић је рекао: ’Бог и истина су на српској страни’”, сведочи у филму новинар „Политике” Мирослав Лазански.

Између историје и будућности

„Није могуће схватити почетке балканског конфликта без познавања историје овог региона”, сматра Алексеј Денисов. Како би осветлио дубље узроке историјских догађаја, па и саму природу српског менталитета, аутор филма се враћа у даљу прошлост. Екипа је посетила Ћеле-кулу у Нишу и описала догађаје из тог доба, покушавајући да представи како је снажан отпор пружао српски народ освајачима, упркос великом страдању. Руски новинари су такође посетили Стари Брод, где су за време Другог светског рата усташе починиле геноцид над Србима, и пренеле податке о овим догађајима.

Дејтон за Украјину?
Дејтонски модел решавања проблема у дубоко подељеној и ратом растрзаној земљи могао би да буде од велике помоћи у осмишљавању механизама за постизање трајног мира у Украјини. Он садржи све што је потребно: реорганизацију земље на ентитете који имају право „специјалних односа“ са другим државама, „ванблоковски“ организоване мировне снаге и еластичност за евентуалне измене државног статуса у будућности.

Историјску подлогу има и помоћ руских добровољаца у рату у Босни и Херцеговини. Њима је у филму посвећена посебна епизода. Њих није било много, али је, према сведочењима српских добровољаца, њихов долазак био изузетно значајан за локално становништво, јер им је показао да нису сами. Екипа је посетила место где је погинуо један од руских добровољаца, Константни Богословски, који је учествовао у одбрани Вишеграда, као и цркву где се налазе спомен-плоче са именима Срба и Руса који су погинули у окршајима око Вишеграда.

Русија је на удару

За оне који су у овом рату изгубили своје ближње живот никада више неће бити исти. Многи Срби, када се присећају погинулих, често пореде догађаје у Југославији са оним што се данас догађа у Украјини, извештава руски новинар. У догађајима у Украјини они препознају карактеристике оног кошмара који је некада уништио њихову земљу.

„То што се данас догађа у Украјини веома подсећа на оно што се догађало у бившој Југославији. Заправо, потпуно је иста матрица. Једна политичка групација се спонзорише и гура ка кршењу права других својих грађана. Против тих ’непријатеља’ се уводи сила и она постаје свакодневна. С друге стране се појављује отпор тој сили. И наравно, иде се у распарчавање земље”, објашњава Мирослав Тохољ, књижевник и министар информисања у Републици Српској од 1992. до 1995. године.

„Али проблем Украјине није пројектован због Украјине. Украјина је неважна, условно казано. Ту се заправо покушава увести рат против Русије. Дакле, ту је Русија била на удару. И ко то не разуме, тај не разуме геополитику”, сматра Тохољ.

Филм на руском језику можете погледати овде.

Росијскаја газета. Сва права задржана.