Стварна вредност америчке помоћи Совјетском Савезу у Другом светском рату

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Током Другог светског рата савезници су Совјетском Савезу доделили значајну помоћ, између осталог и на основу америчког Закона о зајму и најму (Lend-Lease, званичан назив: An Act to Promote the Defense of the United States, Public Law 77-11), који је усвојен у марту 1941. године и био на снази до септембра 1945. На основу овог програма Сједињене Државе су снабдевале покрет отпора у Француској, Велику Британију, Кину, а касније и СССР и друге савезничке државе храном, нафтом, техником и др. О томе шта је ова сарадња значила за руско-америчке односе, у интервјуу за „Руску реч” говори Олег Будницки, директор Међународног центра за историју и социологију Другог светског рата и његове последице на Националном истраживачком универзитету „Висока школа економије“.

Какав је био економски значај војне сарадње СССР-а и САД, какав је значај Закона о зајму и најму у формирању економских односа између земаља?

Радило се о великој војнотехничкој помоћи савезника, пре свега Сједињених Држава, али такође и Велике Британије и Канаде. Постоје различите процене величине ове помоћи. Према совјетским изворима она је чинила 4% свих производних капацитета СССР-а, али најновија истраживања показују да је ниво помоћи био најмање 7%.

Између СССР-а и САД су се још пре краја рата водили преговори о кредитима за обнову привредне производње. САД су совјетском руководству понудиле кредит од 10 милијарди долара на 35 година са 2% годишње камате. Совјетска влада је износила своје предлоге. Министар спољних послова Совјетског Савеза Вјачеслав Молотов је покушао да се договори о добијању кредита од 6 милијарди долара на 30 година, али договор није постигнут. Совјетски Савез се прибојавао да ће постати економски завистан од Запада, а совјетско руководство није имало поверења у искреност савезничке помоћи.

Не може се преценити значај економске сарадње са САД. Када се прерачуна на курс долара из 2003. године и ако се узме у обзир инфлација, вредност ових испорука је износила 110 милијарди долара, а ако се урачунају и испоруке из Велике Британије и Канаде, ради се о 130 милијарди долара. У неким кључним сегментима ове испоруке су имале изузетан значај. На пример, Запад је у првој половини 1942. године испоручио троструко више тенова него што их је совјетска армија изгубила у биткама. САД су испоручиле око 15 хиљада авиона, које је користила совјетска авијација, укључујући ловачке авионе Airacobra и бомбардере Boston. У то време су то биле најсавременије летелице. На пример, у авиону Airacobra је летео чувени совјетски пилотски ас Александар Покришкин. Он је оборио 59 непријатељских авиона, од којих је 48 оборено захваљујући америчкој техници.

Поред војне технике добијали смо и опрему и резервне делове. Какав је био обим сарадње на том пољу?

Један од главних сегмената сарадње биле су испоруке авио-бензина. СССР није могао да производи бензин високе октанске вредности. А техника коју је СССР добио од Савезника користила је управо такво гориво. Осим тога, Ахилова пета Совјетске армије биле су комуникационе мреже и транспорт. Совјетска индустрија у тим сегментима једноставно није могла да задовољи потражњу ни што се тиче количине, ни у погледу квалитета.

На пример, већ 1941. године совјетска армија је изгубила 58% возног парка. Да би надокнадили ове губитке савезници су испоручили СССР-у преко 400 хиљада возила, а највише камиона. За време окупације немачка компанија „Daimler Benz” је организовала монтажу својих возила у фабрици у окупираном Минску (данашња престоница Белорусије), а након ослобођења града тамо су на основу Закона о зајму и најму склапана америчка возила.

Поред готове технике велики значај је имала и испорука сировина: метала, хемикалија и производа којих није било у СССР-у или чија је производња уништена у рату. На пример, више од половине совјетских авиона је произведено од алуминијума који су испоручили савезници.

Који проценат свих испорука су чинили производи намењени војним потребама и може ли се говорити о значајнијој сарадњи у цивилној сфери?

На основу првог протокола у оквиру програма о зајму и најму (било их је укупно четири), само 20% испорука се односило на војну технику, а 80% на индустријску производњу и прехрамбене производе. Савезници су Совјетском Савезу испоручили 1900 локомотива и преко 11 хиљада вагона, док је у истом периоду у СССР-у произведено само 446 локомотива и једва нешто више од хиљаду вагона. Без ових испорука немогуће је замислити функционисање совјетске економије.

Наведимо још један пример: дужина телефонских каблова које су испоручили савезници већа је од дужине екватора. Помоћ Савезника била је такође од суштинског значаја приликом обнављања производње у ослобођеним областима СССР-а, укључујући обнову пољопривреде. Радило се о испорукама конкретних производа. Савезници су, наиме, испоручили Совјетском Савезу 610 хиљада тона шећера, док је СССР у том периоду произвео 1,46 милиона тона.

Колико је драстично било смањење обима сарадње после рата?

Доста нагло је дошло је пада обима сарадње, пре свега зато што више није био на снази амерички Закон о зајму и најму. Техника која је уништена у борбеним дејствима расходована је, а све што је остало враћено је у Америку. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“