Стварна вредност америчке помоћи Совјетском Савезу у Другом светском рату

Какав је био економски значај војне сарадње СССР-а и САД, какав је значај Закона о зајму и најму у формирању економских односа између земаља?

Радило се о великој војнотехничкој помоћи савезника, пре свега Сједињених Држава, али такође и Велике Британије и Канаде. Постоје различите процене величине ове помоћи. Према совјетским изворима она је чинила 4% свих производних капацитета СССР-а, али најновија истраживања показују да је ниво помоћи био најмање 7%.

Не може се преценити значај економске сарадње са САД. Када се прерачуна на курс долара из 2003. године и ако се узме у обзир инфлација, вредност ових испорука је износила 110 милијарди долара, а ако се урачунају и испоруке из Велике Британије и Канаде, ради се о 130 милијарди долара. У неким кључним сегментима ове испоруке су имале изузетан значај. На пример, Запад је у првој половини 1942. године испоручио троструко више тенова него што их је совјетска армија изгубила у биткама. САД су испоручиле око 15 хиљада авиона, које је користила совјетска авијација, укључујући ловачке авионе Airacobra и бомбардере Boston. У то време су то биле најсавременије летелице. На пример, у авиону Airacobra је летео чувени совјетски пилотски ас Александар Покришкин. Он је оборио 59 непријатељских авиона, од којих је 48 оборено захваљујући америчкој техници.

Поред војне технике добијали смо и опрему и резервне делове. Какав је био обим сарадње на том пољу?

Један од главних сегмената сарадње биле су испоруке авио-бензина. СССР није могао да производи бензин високе октанске вредности. А техника коју је СССР добио од Савезника користила је управо такво гориво. Осим тога, Ахилова пета Совјетске армије биле су комуникационе мреже и транспорт. Совјетска индустрија у тим сегментима једноставно није могла да задовољи потражњу ни што се тиче количине, ни у погледу квалитета.

Амерички амбасадор објаснио зашто Обама неће присуствовати Паради Победе у Москви

На пример, већ 1941. године совјетска армија је изгубила 58% возног парка. Да би надокнадили ове губитке савезници су испоручили СССР-у преко 400 хиљада возила, а највише камиона. За време окупације немачка компанија „Daimler Benz” је организовала монтажу својих возила у фабрици у окупираном Минску (данашња престоница Белорусије), а након ослобођења града тамо су на основу Закона о зајму и најму склапана америчка возила.

Поред готове технике велики значај је имала и испорука сировина: метала, хемикалија и производа којих није било у СССР-у или чија је производња уништена у рату. На пример, више од половине совјетских авиона је произведено од алуминијума који су испоручили савезници.

Који проценат свих испорука су чинили производи намењени војним потребама и може ли се говорити о значајнијој сарадњи у цивилној сфери?

На основу првог протокола у оквиру програма о зајму и најму (било их је укупно четири), само 20% испорука се односило на војну технику, а 80% на индустријску производњу и прехрамбене производе. Савезници су Совјетском Савезу испоручили 1900 локомотива и преко 11 хиљада вагона, док је у истом периоду у СССР-у произведено само 446 локомотива и једва нешто више од хиљаду вагона. Без ових испорука немогуће је замислити функционисање совјетске економије.

Више о Великом отаџбинском рату

Наведимо још један пример: дужина телефонских каблова које су испоручили савезници већа је од дужине екватора. Помоћ Савезника била је такође од суштинског значаја приликом обнављања производње у ослобођеним областима СССР-а, укључујући обнову пољопривреде. Радило се о испорукама конкретних производа. Савезници су, наиме, испоручили Совјетском Савезу 610 хиљада тона шећера, док је СССР у том периоду произвео 1,46 милиона тона.

Колико је драстично било смањење обима сарадње после рата?

Доста нагло је дошло је пада обима сарадње, пре свега зато што више није био на снази амерички Закон о зајму и најму. Техника која је уништена у борбеним дејствима расходована је, а све што је остало враћено је у Америку. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.