Путин објавио чланак о својим родитељима и рату

Фотографија: ТАСС

Фотографија: ТАСС

Председник Русије Владимир Путин написао је чланак за лист „Руски пионир“, у коме описује живот својих родитеља за време рата. Чланак носи назив „Живот је тако једноставна и тако сурова ствар“.

Руски председник Владимир Путин написао је чланак у коме описује шта су преживели његови родитељи у Великом отаџбинском рату, шта се догодило са његовим братом и зашто отац и мајка нису осећали мржњу према немачким војницима.

„Ти ћеш живети, а ја идем да гинем“

Руски лидер пише да је рат затекао његовог оца као радника једне лењинградске фабрике. Имао је „потврду“ која му је омогућавала да не иде на фронт, али он је написао молбу да буде примљен у партију (Свесавезну комунистичку партију бољшевика), а затим је затражио да иде у борбу. Упутили су га у диверзантски одред Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД). У једној операцији их је неко издао и Немци су побили 24 борца, а било их је укупно 28. Путинов отац је преживео тако што је неколико часова провео у мочвари, где се крио под водом, дишући кроз цевчицу од трске, и чуо је како су близу њега пролазили немачки војници.

Затим је упућен на „Невски пјатачок“. То је мали појас дуж обале Неве који је совјетска армија бранила током многих месеци по цену живота десетина хиљада својих војника. Тамо је Путинов отац рањен. Његов комшија из улаза превукао га је по брисаном простору преко смрзнуте Неве на другу обалу, а затим га однео до болнице. Како пише Путин, комшија се најпре уверио да је рањеник оперисан, и онда му је рекао: „Ето, готово је, сада ћеш ти живети, а ја идем да гинем“. Срећом, и он је преживео. Њих двојица су се после много година случајно срели у Лењинграду.

„Свакако неће преживети“

Путин описује како је за време боравка у болници његов отац давао свој оброк својој жени, која га је затим носила малолетном брату Владимира Путина. Касније су лекари сазнали за то и забранили Путиновој мајци да посећује свога рањеног мужа. Путинов брат се за време опсаде разболео од дифтерије и умро. Родитељи у почетку нису ни знали где му је гроб. Тек касније се сазнало да је сахрањен на Пискарјовском гробљу. На том гробљу је 1941-1944. сахрањено око пола милиона људи – војника погинулих у одбрани града и житеља Лењинграда који су умрли од глади и болести за време опсаде.

Путин је у чланку описао и како је чудом спасен живот његовој мајци. Отац се управо враћао кући из болнице и већ је пришао своме улазу када је видео како санитарци износе отуд лешеве, и међу њима препозна своју жену на носилима. Њему се учини да је још жива и он то рече санитарцима. Ови му одговорише да она свакако неће преживети и да ће умрети „успут“. „Он је причао како је јурнуо на њих са штакама и приморао их да је врате назад у стан“, пише Путин и додаје да је оцу пошло за руком да поврати супругу у живот, тако да је она ипак преживела рат. Упокојила се 1999. године. Путинов отац је преминуо годину дана раније.

„Како можемо да их мрзимо?“

Путин пише да је његов отац имао шесторицу браће. Петорица су погинула у рату. У породици његове мајке такође је било рођака који су погинули у рату. Међутим, истиче Путин, његови родитељи нису осећали мржњу према немачким војницима. „Како можемо да мрзимо те војнике? Они су обични људи и такође су гинули у рату. ... Они су исто тако обични радници, као и ми. Само што су отерани на фронт“ – тако је, према Путиновим речима, говорила његова мајка.

У своме чланку руски председник наглашава да се касније на овај или онај начин потврдило све што су му родитељи причали о своме животу за време рата.

Ово није први чланак који је Владимир Путин написао за „Руски пионир“. Он је раније на страницама овог листа писао о томе каква му осећања недостају у животу и како он ради са људима који су му непосредно подређени. „Руски пионир“ излази у Русији од 2008. године. Издаје га Андреј Колесњиков, коментатор листа „Комерсант“. Колесњиков је познат по томе што је у добрим односима са руским лидером.

Руски текст на сајту „Руски пионир“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском