Шта ће Црна Гора без руских туриста?

Фото: РИА „Новости“

Фото: РИА „Новости“

Непријатељском политиком према Русији црногорске власти могу лишити своју земљу главног извора прихода.

После оптужбе министра спољних послова Црне Горе Игора Лукшића да Русија „дестабилизује ситуацију“ у Црној Гори избио је дипломатски скандал. Интернет бруји о томе како Лукшић тражи да га Немачка заштити од Русије и да НАТО и Европска унија приме Црну Гору што пре, а заузврат обећава да ће и убудуће подржавати све санкције и акције против Москве. 

Пре само неколико година оваква вест би изгледала као потпуни апсурд. Русију и Црну Гору повезују вишевековни братски односи, као и чврсте економске и културне везе. Премијер Мило Ђукановић и други високи црногорски званичници молили су у Москви Владу РФ и руске пословне кругове да у име „вековног братства“ подрже инвестицијама слабу црногорску економију. 

Само у току прошле године у Црној Гори је боравило око 400 хиљада гостију из Русије (30% од укупног броја туриста који посећују Црну Гору). Према најскромнијим проценама, Руси су у црногорску државну касу донели пола милијарде евра, тј. више од две трећине укупних прихода од туризма, који износе 730 милиона евра.

То се и догодило. После одвајања од Србије 2006. године бивша сиромашна југословенска провинција постала је један од европских шампиона у иностраним инвестицијама по глави становника, и то управо захваљујући руском новцу. Руси су за неколико година инвестирали у економију Црне Горе преко 2 милијарде евра. Крупни бизнис је улагао у металургију и експлоатацију сировина, у изградњу хотела и туристичке инфраструктуре. Хиљаде грађана Русије купило је некретнине у црногорским одмаралиштима. Чак је била створена и зона слободне трговине између двеју земаља. 

Ситуација се нагло изменила после 2010. године. Тада су власти Црне Горе и поред протеста већине становништва усмериле своју политику у правцу уласка у НАТО пакт, који је бомбардовао земљу 1999. године, и у Европску унију. Како кажу дипломате, руководству земље је дискретно постављен кључни услов – да се Црна Гора „очисти“ од руског утицаја који је овде по традицији био велики. 

Први сигнал за узбуну било је демонстративно одбијање полиције да се умеша у конфликт руских власника Жељезаре у Никшићу и радника, и да спроведе истрагу поводом детонације експлозива подметнутог под аутомобил генералног директора Жељезаре. На крају је компанија била принуђена да хитно напусти Црну Гору, а власти су преотеле фабрику и продале је енглеској фирми. 

Касније је влада Црне Горе преотела и највеће предузеће у земљи – Комбинат алуминијума Подгорица (КАП), који је контролисала компанија Олега Дерипаске. Предузеће је затим продато за симболичну цену локалном „босу“ Веселину Пејовићу, који сада, како пишу црногорски медији, преговара са европским компанијама о продаји фабрике за 100 милиона евра. Руски сувласници хотела „Авала“ у Будви – једног од најлуксузнијих хотела Црне Горе – по завршетку његове изградње једноставно нису пуштени у земљу, тобоже зато што је у њиховом одсуству бизнис пререгистрован на локалне „босове“. Туристички комплекс „Астра Монтенегро“ између Будве и Бечића, који је до половине изградио Сергеј Полонски, по одлуци локалног суда је конфискован у корист државе и продат другој компанији. 

Руским компанијама данас није допуштено да учествују у приватизацији локалних аеродрома, као ни у тендерима за изградњу електрана. Са последицама Ђукановићеве политике суочили су се и обични грађани Русије, власници црногорских некретнина. Полиција не жури да спроведе истрагу пљачки и крађа по становима које су постале честа појава, као ни масовних афера у области некретнина, чије су жртве грађани Русије. 

Према подацима Института за експерименталну економију и финансије Московског државног универзитета (МГУ), у случају форсиране евроинтеграције економија Црне Горе у наредних десет година биће оштећена најмање за 1,5 милијарди долара.

Звучи парадоксално, али руске власти до последњег тренутка радије нису обраћале пажњу на такву непријатељски настројену политику. Црна Гора је дејствовала са антируских позиција, а у суштини је и даље живела од руског новца, јер готово трећину буџета земље чине приходи од руских туриста. Само у току прошле године у Црној Гори је боравило око 400 хиљада гостију из Русије (30% од укупног броја туриста који посећују Црну Гору). Према најскромнијим проценама, Руси су у црногорску државну касу донели пола милијарде евра, тј. више од две трећине укупних прихода од туризма, који износе 730 милиона евра. 

Међутим, стрпљење је по свему судећи на измаку. Министарство образовања Русије већ је јавно саопштило да се затварају летњи кампови у црногорском Тивту, а Руска ватерполо федерација пренела је летње тренинге својих клубова из Тивта у пријатељску Србију. И то мало предузетих мера било је довољно да власници хотела у Тивту већ почну да говоре о томе како је прилив туриста из Русије смањен за 80%. 

Саветник председника Русије Сергеј Глазјев изнео је далеко радикалнији предлог: да се знатно смањи број чартер-летова, а то је 90% свих летова у Црну Гору. По његовом мишљењу, те авионе треба искористити за развој домаће туристичке индустрије – може се, на пример, повећати број редовних и чартер-летова на Крим и у градове црноморске ривијере. 

Ако се то догоди, Црна Гора у наредној сезони може остати без руских туриста, а самим тим ће њен буџет остати без трећине прихода. На тај начин земља, за чију је економију туризам главни извор прихода и чији дуг износи скоро 60% бруто домаћег производа, може доживети финансијски колапс.

Руски текст на сајту Lenta.ru

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском