Ковачница победе на Уралу

Фотографије: Музеј историје Уралмашзавода

Фотографије: Музеј историје Уралмашзавода

Урал је био поуздана позадина совјетског фронта у годинама Отаџбинског рата. Главна парола тог периода гласила је „Све за фронт! Све за Победу!“ На Уралу је она имала посебно велики значај. На овој територији било је 830 предузећа, тј. 40% укупне војне индустрије. Ту је произведено 70% свих тенкова. Сваки други пројектил направљен је од уралског челика.

Људи су на Уралу радили и по 12-16 часова дневно, понекад и до колена у снегу, под отвореним небом. На струговима су радиле и жене, и старци, и деца. Овдашња предузећа су се специјализовала за сложену опрему, производила су пројектиле, муницију и оклопну технику. Било је потребно само 33 дана да се покрене масовна производња тенка Т–34.

Фотографије: Музеј историје Уралмашзавода

„Били смо уверени у победу. Знали смо да је правда на нашој страни. Фашисти су нас напали без упозорења. Покушали су да заузму нашу земљу, да униште народ, а да преживеле користе као робове“, каже за „Руску реч“ Тамара Моисејева, 81-годишња становница Каменска Уралског (насеље удаљено 100 км од Јекатеринбурга). Када је почео рат она је имала седам година и многи њени ближњи су отишли на фронт. „Било је много тешко али нисмо очајавали. Свако је помагао како је могао. Ми смо у школи после часова шили кесе за дуван, неговали рањенике, скупљали класје... Сви су се трудили да не раде само за себе него и за другове који су отишли на фронт“.

У годинама Великог Отаџбинског рата у Чељабинској фабрици трактора произведено је 18 хиљада тенкова и самоходних артиљеријских оруђа. То је петина свих произведених оруђа у земљи. Чељабинск је добио други незванични назив ­– Тенкоград. 

Чувени вишецевни ракетни лансер „Каћушу“ производила је уралска компресорска фабрика. Она је отпремила на фронт 1700 лансера, тј. сваку пету „Каћушу“ произведену у Совјетском Савезу. 

Уралска фабрика алуминијума у граду Каменску Уралском у ратним годинама је једина у земљи производила алуминијум, повећавши своју производњу готово осам пута. 

Добровољачки тенковски корпус

Фотографије: Музеј историје Уралмашзавода

После слома фашиста код Стаљинграда радници су предложили да прековеременим радом формирају јединствену тенковску јединицу – „Уралски добровољачки тенковски корпус“. Произвођачи тенкова су се обавезали да прекораче производни план, да раде без надокнаде и да регуларно одвајају део зараде за опремање корпуса. Добровољно се пријавило 110 хиљада радника, што је 12 пута више него што је било потребно. По читавом Уралу су прикупљани добровољни прилози у фонд за формирање корпуса. Прикупљено је преко 70 милиона рубаља. 

Урал спасава културу

У ратним годинама на Урал су евакуисане многе научне институције – председништво Академије наука СССР, научноистраживачке и пројектантске организације.

Урал је прихватио мноштво евакуисаних позоришта, међу којима је и Московски уметнички академски театар (МХАТ), Мали театар, Московски театар Црвене армије, Московски театар сатире, Лењинградски театар опере и балета „Киров“ и Лењинградски Мали театар опере и балета.

У Свердловск (данашњи Јекатеринбург) превезене су ризнице Ермитажа – преко милион експоната. Одлука о евакуацији је донета два дана након почетка рата. Овај град је такође чувао јединствене артефакте Херсонског археолошког музеја, евакуисане из опкољеног Севастопоља.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском