Ковачница победе на Уралу

Људи су на Уралу радили и по 12-16 часова дневно, понекад и до колена у снегу, под отвореним небом. На струговима су радиле и жене, и старци, и деца. Овдашња предузећа су се специјализовала за сложену опрему, производила су пројектиле, муницију и оклопну технику. Било је потребно само 33 дана да се покрене масовна производња тенка Т–34.

„Били смо уверени у победу. Знали смо да је правда на нашој страни. Фашисти су нас напали без упозорења. Покушали су да заузму нашу земљу, да униште народ, а да преживеле користе као робове“, каже за „Руску реч“ Тамара Моисејева, 81-годишња становница Каменска Уралског (насеље удаљено 100 км од Јекатеринбурга). Када је почео рат она је имала седам година и многи њени ближњи су отишли на фронт. „Било је много тешко али нисмо очајавали. Свако је помагао како је могао. Ми смо у школи после часова шили кесе за дуван, неговали рањенике, скупљали класје... Сви су се трудили да не раде само за себе него и за другове који су отишли на фронт“.

Курска битка: почетак краја Трећег рајха
И ван историјског контекста, Курска битка (5. јул - 23. август 1943) сама по себи представља упечатљиву страницу историје ратовања.

У годинама Великог Отаџбинског рата у Чељабинској фабрици трактора произведено је 18 хиљада тенкова и самоходних артиљеријских оруђа. То је петина свих произведених оруђа у земљи. Чељабинск је добио други незванични назив ­– Тенкоград. 

Чувени вишецевни ракетни лансер „Каћушу“ производила је уралска компресорска фабрика. Она је отпремила на фронт 1700 лансера, тј. сваку пету „Каћушу“ произведену у Совјетском Савезу. 

Уралска фабрика алуминијума у граду Каменску Уралском у ратним годинама је једина у земљи производила алуминијум, повећавши своју производњу готово осам пута. 

Добровољачки тенковски корпус

После слома фашиста код Стаљинграда радници су предложили да прековеременим радом формирају јединствену тенковску јединицу – „Уралски добровољачки тенковски корпус“. Произвођачи тенкова су се обавезали да прекораче производни план, да раде без надокнаде и да регуларно одвајају део зараде за опремање корпуса. Добровољно се пријавило 110 хиљада радника, што је 12 пута више него што је било потребно. По читавом Уралу су прикупљани добровољни прилози у фонд за формирање корпуса. Прикупљено је преко 70 милиона рубаља. 

Урал спасава културу

У ратним годинама на Урал су евакуисане многе научне институције – председништво Академије наука СССР, научноистраживачке и пројектантске организације.

Урал је прихватио мноштво евакуисаних позоришта, међу којима је и Московски уметнички академски театар (МХАТ), Мали театар, Московски театар Црвене армије, Московски театар сатире, Лењинградски театар опере и балета „Киров“ и Лењинградски Мали театар опере и балета.

Више о Великом отаџбинском рату

У Свердловск (данашњи Јекатеринбург) превезене су ризнице Ермитажа – преко милион експоната. Одлука о евакуацији је донета два дана након почетка рата. Овај град је такође чувао јединствене артефакте Херсонског археолошког музеја, евакуисане из опкољеног Севастопоља.

Росијскаја газета. Сва права задржана.