Русија се не боји нуклеарног рата

У Њујорку се одржава конференција о ревизији Споразума о неширењу нуклеарног наоружања. Михаил Уљанов, шеф руске делегације и директор одељења за питања неширења и контроле наоружања у Министарству спољних послова Руске Федерације, прича о појавама које ометају процес нуклеарног разоружавања. 

Укупно 160 учесница Споразума о неширењу нуклеарног наоружања апеловало је да се нуклеарно оружје у потпуности укине због хуманитарних последица његове примене. Нуклеарна петорка је против тога. Да ли је овај споразум доведен у питање? 

Михаил Уљанов: Када се толики број држава, тј. огромна већина учесница Споразума о неширењу нуклеарног наоружања, потписује испод иницијативе везане за хуманитарне последице примене нуклеарног оружја, то се не може игнорисати. Па ипак, ми се не слажемо са том иницијативом. 

Нуклеарна безбедност у условима новог хладног рата
Криза у руско-америчким односима, до које је дошло због Украјине, угрожава стабилност у свету. Директна последица догађаја у Украјини је излазак Русије из Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи (Treaty on Conventional Armed Forces in Europe - CFE). Осим тога, под знаком питања се нашла и судбина Споразума о ракетама средњег и кратког домета (Intermediate-Range Nuclear Forces Treaty - INF), као и наставак сарадње у нуклеарној сфери.

Пре свега, она одвлачи пажњу од правих проблема процеса нуклеарног разоружавања... Зашто та тема није покренута 2005. године или крајем прошлог века? У свету се у међувремену није догодило ништа посебно због чега би сада та тема постала актуелна. По свој прилици она је вештачки актуелизована на међународној сцени како би се издејствовала забрана нуклеарног оружја. Поред тога, ова иницијатива генерише и претерана очекивања у сфери нуклеарног разоружања, а то заиста може да уздрма темеље Споразума. 

Многе државе већ сада говоре да Споразум о неширењу нуклеарног наоружања има дискриминациони карактер. 

М. У.: Да, они кажу да су нуклеарне силе наводно обезбедиле све што је њима потребно, и док су остали преузели обавезу да не производе нуклеарно оружје, ове земље се не разоружавају и нимало не журе да се одазову на очекивања међународне заједнице везана за свет без нуклеарног оружја. 

Чини се да је то ипак здрава логика... 

М. У.: Да, у тој логици свакако постоји здраво зрно. Али такве оцене су у супротности са стварношћу. Ми смо заједно са Американцима у последњих четврт века смањили број постављеног нуклеарног оружја готово за 85%. А ако се гледа од 2005. године, број постављених бојевих глава троструко је мањи. Зар се може рећи да је то спор темпо? Али, колико год да им се понавља, они не желе то да чују... 

Па ипак, зар процес нуклеарног разоружавања у последње време није успорен? 

М. У.: Ако говоримо о нуклеарном разоружавању, онда ситуација заиста није једноставна. За мање од три године, до 5. фебруара 2018, ми и Американци треба да достигнемо нивое који су предвиђени у последњем споразуму о смањењу стратешког нуклеарног наоружања (СТАРТ). Поставља се питање шта даље. Али нема одговора на то питање, јер је ситуација у сфери стратешке стабилности крајње недефинисана. Ми смо у више наврата говорили да је проблем и у америчком систему ПРО, и у вероватном размештању оружја у космосу, и у неравнотежи у сфери конвенционалног наоружања... 

Сада вероватно нико неће моћи да одговори на питање хоће ли бити могуће да се склопи нови споразум у сфери смањења стратешког офанзивног наоружања. У сваком случају, то питање засада није на дневном реду. 

Да ли и даље постоји простор за дијалог са САД по питању ПРО? 

М. У.: Ја немам податке о томе да је Вашингтон спреман за разговор на ту тему. Као што је познато, прекинут је дијалог о питањима стратешке стабилности у оквиру председничке комисије. Американци су рекли да ће, са Русијом или без ње, систем противракетне одбране свакако бити успостављен. Они су такође недвосмислено изјавили да неће излазити у сусрет нашим жељама везаним за правно обавезујуће гаранције да тај систем није усмерен против Русије. Уосталом, и целокупно стање наших билатералних односа данас нимало не погодује повратку на разматрање дотичне теме. 

А сматрате ли ви, да је данас могућност нуклеарног конфликта већа него раније? 

М. У.: Не, не сматрам. У свету се није догодило ништа што би могло стимулисати примену нуклеарног оружја. И Американци, и друге нуклеарне земље добро схватају меру своје одговорности. 

Из члана 14 споразума СТАРТ произилази да се постављање система ПРО може третирати као основа за излазак из споразума. Зашто онда Русија још увек није изашла из тог споразума? 

М. У.: Подсећам, у новембру 2011. године тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев је изјавио да ми можемо преиспитати свој однос према споразуму уколико у некој фази систем ПРО почне да задире у интересе наше безбедности. Засада, колико ја схватам, такве околности нису настале. Амерички систем ПРО засада је у стању почетне готовости. 

Графикон: Светски нуклеарни арсенал

Сећамо се изјаве председника Русије Владимира Путина у документарном филму „Крим – повратак у отаџбину“ о томе да је у јеку украјинске кризе разматрана и могућност подизања борбене готовости нуклеарног оружја. Зар она не сведочи о томе да се поседовању нуклеарног оружја данас придаје већи значај него раније? 

М. У.: Председник јесте рекао да је таква варијанта разматрана, али из његових речи уопште не произилази да је борбена готовост нуклеарних снага заиста била подигнута... 

У току конференције било је оштрих речи и оптужби упућених Русији и поводом кршења Споразума о ракетама средњег и малог домета (РСМД). 

М. У.: Таква питања треба решавати дипломатским каналима... Ми сматрамо да је неумесно полемисати на ту тему на конференцији о ревизији Споразума о неширењу нуклеарног наоружања, али с обзиром да су амерички партнери први покренули то питање, онда ћемо ми, наравно, одговорити и изнећемо свој став. 

Русија се спрема за „рат звезда”
Конфронтација између Русије и САД све је израженија и у најскорије време може буквално попримити космичке размере. Реч је о технологијама које развија Америка, а које врло брзо могу утицати на глобалну констелацију снага и опасне су по Русију, јер прете да неутралишу улогу њених Стратешких нуклеарних снага.

Од времена када је потписан Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета (РСМД) војне технологије су много напредовале. Руска страна оптужује САД за кршење Споразума о елиминацији РСМД између осталог и због јуришних беспилотних летелица. 

М. У.: Те америчке беспилотне летелице у потпуности одговарају дефиницији ракета средњег и малог домета, независно од функције коју су оне вршиле. Пре него што Американци покрену производњу таквих јуришних беспилотних летелица, америчке колеге би могле да дођу код нас и предложе измену споразума... Али они то нису учинили и кренули су путем кршења одредби споразума. 

Другим речима, ви допуштате могућност уношења измена у споразум? 

М. У.: У самом споразуму је таква могућност предвиђена. Свака страна може да унесе било какву измену, али та измена може бити усвојена само уз сагласност супротне стране. У сваком конкретном случају таква питања треба да се решавају у посебној процедури. Али ми не планирамо да уносимо било какве измене.

Руски текст на сајту „Комерсант“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.