Русија ускраћује НАТО-у могућност војног транзита у Авганистан

Фотографија: АП

Фотографија: АП

Руска влада је донела одлуку да прекине транзит војног терета у Авганистан. Експерти истичу политички карактер ове одлуке, а један од разлога може бити и чињеница да нова мисија западних земаља у Авганистану није заснована на одлуци УН.

Влада Русије одлучила је да обустави транзит војног терета НАТО-а у Авганистан. Како се наводи у одлуци коју је потписао премијер Дмитриј Медведев, она је донета у вези са чињеницом да је истекао рок важења резолуције Савета безбедности УН 1368 из 2001. године, у складу са којом је формирана мисија Међународних снага за подршку безбедности у Авганистану (ISAF). Мандат ове мисије истекао је још у децембру 2014. године. 

Ретроспектива 

Како је саопштено на сајту НАТО-а, алијанса се у пролеће 2008. године обратила Руској Федерацији са молбом да јој дозволи транзит нелеталног војног терета у Авганистан копненим путем. Две године касније Русија је одобрила и транзит из Авганистана, тј. у супротном смеру.

Затим је 2012. године руска влада одобрила и транзит ваздушним путем. Као претоварни пункт је изабран аеродром у граду Уљановску на Волги. Поједини медији су тада писали о размештању „базе НАТО-а“ у Уљановску, што је подигло велику прашину у јавности и изазвало протесте опозиције. 

Транзит кроз Русију добио је на значају због потешкоћа везаних за главну транзитну маршруту из Карачија преко целог Пакистана на север до Авганистана. Пакистанска армија је лоше контролисала ту трасу, тако да су колоне НАТО-ове технике често биле мета напада наоружаних талибана. 

Политички потез 

Експерти наглашавају политички карактер овог потеза руских власти. По мишљењу Александра Храмчихина, заменика директора Института за политичку и војну анализу, „у овој одлуци Москве има више политике“ него разлога везаних за престанак важења резолуције Савета безбедности.

Главне снаге међународне коалиције напустиле су Авганистан 2014. године. Међутим, у земљи је ипак остало нешто више од 12,5 хиљада војника, али у оквиру нове мисије „Одлучна подршка“

Како истиче овај аналитичар, на одлуку је могло утицати неколико фактора. Прво, са одласком највећег дела међународних снага знатно је смањен и обим транзита, тако да Москва неће изгубити превише новца ако одбије да врши транспорт НАТО-овог терета преко своје територије. Друго, Русији не одговара нова мисија западних земаља у Авганистану „Одлучна подршка“, јер она није заснована на одлуци УН. Храмчихин такође сматра да премијерова одлука може бити „некакав одговор“ Москве на санкције. 

Ни главни уредник часописа „Арсенал Отаџбине“, војни експерт Виктор Мураховски, не сумња да одлука Москве о престанку авганистанског транзита има политичку позадину.

Он сматра да је то одговор на потезе самог НАТО-а, будући да је алијанса прошле године једнострано обуставила сву сарадњу везану за Авганистан. Аналитичар назива ову одлуку „демонстративним потезом“ и објашњава зашто је она донета управо сада, истичући да се Руска Федерација до последњег тренутка надала да ће „успети да успостави сарадњу у заједничкој борби против тероризма“, тј. против авганистанских талибана. „Испоставило се међутим, да је НАТО отишао тако далеко да не жели сарадњу чак ни по овом питању“, изјавио је војни експерт за „Руску реч“.

Главне снаге међународне коалиције напустиле су Авганистан 2014. године. Међутим, у земљи је ипак остало нешто више од 12,5 хиљада војника, али у оквиру нове мисије „Одлучна подршка“ (у том контингенту већину чине војници САД, њих око 10 хиљада). Званично је њихов задатак формулисан као обука авганистанске армије и заштита дипломатских представништава.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“