Од чега се највише умире у Русији?

Фотографија: ЕПА

Фотографија: ЕПА

Током првог квартала 2015. године морталитет у Русији је порастао за 5,2% у односу на исти период прошле године. За експерте је донекле неочекиван податак да је проценат смртности од тешких респираторних обољења порастао чак за 22%. За сада нема конкретног објашњења ове појаве. Дописница „Руске речи” истражује најчешће узроке смртности у Русији.

Према званичним подацима федералне статистичке службе „Росстат”, морталитет у Русији је у прва три месеца 2015. порастао за 5,2% у односу на исти период прошле године. Пораст стопе смртности забележен је у фебруару, а такав тренд се наставио и у марту.

Поражавајуће бројке

Током прва три месеца ове године у Русији је умрло 507 хиљада људи, што је за 23,5 хиљада више него у истом периоду прошле године. Највише је порасла смртност од тешких респираторних обољења (22%). На другом месту по броју смртних случајева су болести дигестивног тракта (10%), а на трећем су инфекције (6,5%). Кардиоваскуларна обољења су на четвртом месту са 5%. Упркос општем порасту морталитета, значајно је напоменути да опада смртност деце, као и смртност изазвана спољним узроцима, између осталог смањује се број убистава и самоубистава. Оваква тенденција се запажа у целој земљи.

Неоспорно је да криза утиче на стопу смртности становништва, али се такви показатељи статистички региструју тек након извесног времена. Уколико цене лекова наставе да расту, а ниво здравствене заштите опадне, смртност старијег становништва ће бити већа

Ала Тиндик, старији научни сарадник Руске академије за народну привреду и државну администрацију

Експерти не желе да изводе закључке на основу статистичких података за само три месеца, објашњавајући да се показатељи током године мењају и да још увек нема довољно података за детаљну процену. „Тешко је претпоставити шта је изазвало пораст стопе смртности, јер није поуздано утврђено у којим категоријама становништва се повећао број умрлих”, објашњава за „Руску реч” старији научни сарадник Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) Ала Тиндик. „Неоправдано је ову негативну статистику приписивати економској кризи или реформи здравственог система”. Ранија истраживања су показала да се економска криза сматра узроком повећања морталитета само уколико статистика у градовима забележи нагли пораст броја умрлих међу радно способним становништвом мушког пола. „То се догодило током економске кризе 1990-их година. Неоспорно је да криза утиче на стопу смртности становништва, али се такви показатељи статистички региструју тек након извесног времена. Уколико цене лекова наставе да расту, а ниво здравствене заштите опадне, смртност старијег становништва ће бити већа”,објашњава Ала Тиндик. „То се може објаснити и овако: животни век становништва се продужава, па људи који су раније умирали у 70-им годинама сада доживе 80-те”.

Са овом тврдњом се слаже и Сергеј Захаров, заменик директора Института за демографију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије”. Он објашњава да је „у последњих неколико година најмањи пораст морталитета забележен у малобројној старосној групи од 70 до 75 година. Ову генерацију из 1940-их ускоро ће заменити много бројнија рођена 1950-их, услед чега ће стопа смртности порасти, иако се животни век продужава”.

Најфаталнији су грип и операције на срцу

Главни научни сарадник Центра за демографска истраживања Јевгениј Андрејев напомиње да се од 2004. године животни век становништва Русије знатно продужио. „Током овог периода животни век је дужи за 6 година, што је двоструко већа стопа раста него у развијеним земљама. Међутим, Русија је данас на нивоу на коме су развијене земље биле пре 50 година”, објашњава наш саговорник. Према његовим речима, животни век грађана Русије је дужи из неколико разлога: људи мање конзумирају алкохол, чешће контролишу крвни притисак, а повећан је и број операција на срцу.

Знатно је смањена стопа смртности од болести срца и крвних судова, што наводи на закључак да се таква дијагноза поставља само у случају када не могу да се открију други узроци”, каже Андрејев. „Узроци смрти старијих људи могу бити различити, али се вероватно често наводи неки од узрока који нису везани за кардиоваскуларна обољења. Влада је наложила лекарима да предузму мере како би се смањила стопа смртности од ових фактора, али показатељи се не могу тако брзо променити медицинским и превентивним мерама”, објашњава демограф. Током прошле и ове године порасли су показатељи који указују на већи број умрлих од тешких респираторних обољења, грипа и упале плућа. „С правом можемо претпоставити да је на овакав пораст утицала епидемија грипа”, напомиње стручњак. Да је грип утицао на пораст морталитета потврђује поређење са смртношћу од малигних обољења која је у Русији стабилна и зависи од медицинских мера, док грип или тешка респираторна обољења изазивају смрт код пацијената чији је организам већ ослабљен неком другом болешћу”.

За Русију је карактеристична изузетно висока стопа смртности изазвана спољним факторима као што су саобраћајне несреће, несрећни случајеви, убиства, самоубиства и слично, објашњава Тиндик. Она сматра да би превенција ових узрока знатно смањила стопу смртности грађана Русије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“