Руска граница у сигурним рукама

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Сваке године 28. маја у Руској Федерацији се обележава Дан граничара – празник момака у зеленим војним качкетима. Поменути датум води порекло из далеке 1918. године, када је Савет народних комесара усвојио декрет о оснивању Граничарске службе Совјетске Русије.

Државна граница Русије протеже се копненом, воденом и ваздушном линијом, и неопходно је да увек и свуда буде добро заштићена. Русија се граничи са преко 15 земаља и на тим границама стање није увек мирно.

У новој Русији граничарска служба је део структуре Федералне службе безбедности и директно се потчињава њеном руководиоцу.

Граничари су увек први на удару приликом одбране земље. Свакога дана на чување државне границе излази преко 11 хиљада граничарских одреда, као и десетине посада пограничних бродова, чамаца, авиона и хеликоптера.

Пограничне трупе – од прошлости до садашњости

Пограничне трупе су остале верне својој служби и у мирнодопским условима, и у тешким временима. На пример, Хитлер је у плану „Барбароса” одвојио само 30 минута за заузимање совјетских караула. Оне су се, међутим, држале од једног часа до читавих 30 дана, као у случају са гарнизоном Брестовске тврђаве. А 13. јула 1993. године у Таџикистану су граничари 12. карауле Московске граничарске јединице 11 часова одбијали напад 250 авганистанских и таџикистанских терориста. Од укупно 48 војника карауле 25 је дало свој живот не погазивши заклетву.

У новој Русији граничарска служба је део структуре Федералне службе безбедности и директно се потчињава њеном руководиоцу.

Сваки регион Русије има сопствени списак највећих проблема на које треба да обрате пажњу граничарске службе. На пример, за северозапад земље карактеристично је шверцовање робе које угрожава економске интересе, док је у јужним регионима висок ниво опасности од терористичких активности, трговине дрогом и уништавања биолошких ресурса Каспијског мора.

Проблеми на границама са државама Средње Азије имају готово исту ситуацију, а уз то још и покушаје илегалне имиграције. Може се рећи да је најпроблематичнији регион руски Далеки исток, јер се ту држави наноси највећа штета у економској, биолошкој и сировинској сфери.

Поуздана заштита

И поред тога што су у наше време веома распрострањена разна техничка средства која помажу граничарима у вршењу њихових професионалних дужности, још увек постоје и уобичајени погранични знаци, парцеле граничне траке, инжењеријски објекти са бодљикавом жицом и граничарске патроле са псима. Као и раније, на граници је ипак најважнији људски фактор, тј. људи чија је дужност да разоткрију лукавства оних који повређују границу и да не дозволе њен незаконити прелазак. Преступници могу бити веома досетљиви у покушајима да збуне граничаре. На пример, ходају уназад и носе једни друге, стављају на ђон трагове животиња, па се чак и котрљају преко границе у лежећем положају.

Граничарска служба Русије непрекидно се развија. Њене јединице се убрзаним темпом снабдевају савременим техничким средствима која у знатној мери могу подићи ниво заштите руских граница. Систем аутоматизоване техничке контроле ситуације на граници омогућава висок ниво заштите оних места где је човеку отежан приступ због природних фактора, на пример, у планинама Кавказа. Такође се модернизују и средства комуникације.

Морски граничарски одреди добијају нове бродове. На пример, прошле године је поринут погранични патролни брод првог ранга „Поларна звезда”, чији је задатак да штити националне интересе Русије на Арктику.

Обнавља се и мрежа инжењеријских објеката на проблематичним деоницама руске границе, на пример на руском Далеком истоку, који је 2013. године страдао од незапамћених елементарних непогода.

Много тога тек предстоји да се уради. Отприлике 60% копнених и поморских граница се контролише савременим техничким средствима, док су међународне саобраћајнице покривене таквим средствима на око 85% своје дужине. Па ипак, још недавно је свака караула била суморно место са усамљеном стражарском кућицом и бодљикавом жицом дуж границе, а данас су то праве мале тврђаве у виду лепо уређених градића, које у случају ванредне ситуације могу веома дуго да одолевају непријатељским нападима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“