Мирнодопски губици сада су државна тајна

Фотографија: Reuters

Фотографија: Reuters

Председник Путин је проширио списак података који се третирају као државна тајна. Конкретно, ознаку „строго поверљиво” добила је информација о губицима Министарства одбране у мирнодопским условима. Експерти признају да су руске структуре „биле сувише отворене”, али садашња ситуација може створити проблеме везане за међународне посматраче.

Владимир Путин је проширио списак података који се третирају као државна тајна. Указ је потписан 28. маја и одмах је ступио на снагу. Сада у државне тајне спадају и подаци о губицима у мирнодопским условима за време извођења специјалних операција. Пре тога су државном тајном сматрани само подаци о губицима у рату.

Председнички указ садржи велики списак измена. Печат државне тајне стављен је и на схеме снабдевања водом у градовима са преко 200 хиљада становника, на податке о рудницима, метроима „или другим објектима који могу бити искоришћени у интересу одбране земље”. Не могу се више ширити информације ни о лицима које органи спољне обавештајне службе РФ планирају да ангажују на конспиративној основи. Државна тајна је и податак о снагама, средствима и методама усмереним на обезбеђивање специјалних објеката, као и о њиховом финансирању.

Закаснели указ

Комитет Државне думе за одбрану окарактерисао је ово проширење списка као „добро” и „нужно”. „Ја сам радио у војној индустрији и сећам се да је 80-их година било могуће фотографисати предузеће из портирнице. Деведесетих су често долазиле стране делегације, вршљале су свуда и копирале шта год су стигле. Ми смо практично у потпуности растурили систем безбедности”, каже у интервјуу за „Руску реч” члан комитета Алексеј Журављов и додаје да је сада држава почела „најзад поново да обнавља тај систем”. Парламентарац подсећа: „Свака специјална операција је сама по себи државна тајна, као и подаци о броју њених учесника, техници итд.”

Ми нигде у САД нећемо наћи податке о погибији Американаца у Ираку, Сирији, Саудијској Арабији, или војних саветника у Јемену

 

Генерал-мајор Сергеј Канчуков, бивши начелник обавештајне службе бившег Сибирског војног округа

Генерал-мајор Сергеј Канчуков, бивши начелник обавештајне службе бившег Сибирског војног округа и групе армија Министарства одбране РФ у Чеченији, сматра да је овај указ повезан са безбедношћу, геополитичком ситуацијом и покушајем државе да заштити своје интересе, „а не са покушајем да се изолује од друштва”. „Ми нигде у САД нећемо наћи податке о погибији Американаца у Ираку, Сирији, Саудијској Арабији, или војних саветника у Јемену”, каже експерт. По његовом мишљењу, руске профилне службе раније нису посвећивале безбедности довољно пажње и „биле су превише отворене”. „Ми смо у суштини закаснили са доношењем оваквог указа. То је требало учинити раније. А сада су нам сви за вратом и свако мало нас оптужују за све и свашта”, каже Канчуков.

Право увида

По мишљењу правника Александра Манова, доцента Московског државног правног универзитета, овакав указ може ограничити могућности грађанског друштва: „Указ је усмерен на заштиту лица која су на неки начин умешана у оружане конфликте”. Они су, између осталог, заштићени и од војних трибунала, а то је питање које „стално постављају представници међународних и регионалних организација”, истиче он.

Истина, „још увек постоје посматрачке институције УН”, подсећа Манов, и њих „савршено не занима какву одлуку су донели наш господин председник или наши посланици”. У вези са тим он не искључује могућност да ће у практичној примени овог указа бити много проблема, мада је проширење списка заиста оправдано, будући да се законодавство о државним тајнама и поверљивим подацима развија у целом свету.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском