Мирнодопски губици сада су државна тајна

Владимир Путин је проширио списак података који се третирају као државна тајна. Указ је потписан 28. маја и одмах је ступио на снагу. Сада у државне тајне спадају и подаци о губицима у мирнодопским условима за време извођења специјалних операција. Пре тога су државном тајном сматрани само подаци о губицима у рату.

Лични подаци само на серверима у Русији
Почев од септембра 2015, предузећа која раде у Русији више неће моћи да личне податке својих клијената чувају на серверима смештеним ван територије Руске Федерације.

Председнички указ садржи велики списак измена. Печат државне тајне стављен је и на схеме снабдевања водом у градовима са преко 200 хиљада становника, на податке о рудницима, метроима „или другим објектима који могу бити искоришћени у интересу одбране земље”. Не могу се више ширити информације ни о лицима које органи спољне обавештајне службе РФ планирају да ангажују на конспиративној основи. Државна тајна је и податак о снагама, средствима и методама усмереним на обезбеђивање специјалних објеката, као и о њиховом финансирању.

Закаснели указ

Комитет Државне думе за одбрану окарактерисао је ово проширење списка као „добро” и „нужно”. „Ја сам радио у војној индустрији и сећам се да је 80-их година било могуће фотографисати предузеће из портирнице. Деведесетих су често долазиле стране делегације, вршљале су свуда и копирале шта год су стигле. Ми смо практично у потпуности растурили систем безбедности”, каже у интервјуу за „Руску реч” члан комитета Алексеј Журављов и додаје да је сада држава почела „најзад поново да обнавља тај систем”. Парламентарац подсећа: „Свака специјална операција је сама по себи државна тајна, као и подаци о броју њених учесника, техници итд.”

Генерал-мајор Сергеј Канчуков, бивши начелник обавештајне службе бившег Сибирског војног округа и групе армија Министарства одбране РФ у Чеченији, сматра да је овај указ повезан са безбедношћу, геополитичком ситуацијом и покушајем државе да заштити своје интересе, „а не са покушајем да се изолује од друштва”. „Ми нигде у САД нећемо наћи податке о погибији Американаца у Ираку, Сирији, Саудијској Арабији, или војних саветника у Јемену”, каже експерт. По његовом мишљењу, руске профилне службе раније нису посвећивале безбедности довољно пажње и „биле су превише отворене”. „Ми смо у суштини закаснили са доношењем оваквог указа. То је требало учинити раније. А сада су нам сви за вратом и свако мало нас оптужују за све и свашта”, каже Канчуков.

Право увида

По мишљењу правника Александра Манова, доцента Московског државног правног универзитета, овакав указ може ограничити могућности грађанског друштва: „Указ је усмерен на заштиту лица која су на неки начин умешана у оружане конфликте”. Они су, између осталог, заштићени и од војних трибунала, а то је питање које „стално постављају представници међународних и регионалних организација”, истиче он.

Руски медији између „слободе говора“ и „националне безбедности“

Истина, „још увек постоје посматрачке институције УН”, подсећа Манов, и њих „савршено не занима какву одлуку су донели наш господин председник или наши посланици”. У вези са тим он не искључује могућност да ће у практичној примени овог указа бити много проблема, мада је проширење списка заиста оправдано, будући да се законодавство о државним тајнама и поверљивим подацима развија у целом свету.

Росијскаја газета. Сва права задржана.