Русија предлаже јачање војне сарадње земаља БРИКС-а

Фотографија: АП

Фотографија: АП

Шеф Савета безбедности Русије Николај Патрушев позвао је да се повећа војнотехничка сарадња у оквиру БРИКС-а. Експерти истичу да је обим војнотехничке сарадње РФ са Индијом и Кином већ прилично велики, али да је огроман потенцијал сарадње свакако још увек неискоришћен.

Шеф Савета безбедности Русије Николај Патрушев изјавио је да је неопходно повећати обим војнотехничке сарадње између земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република). Експерти су уверени да је то могуће реализовати.

Патрушев је изјавио да је „убеђен у неопходност повећања сарадње између наших земаља у таквим правцима као што су војнотехничка сарадња, заједничка борба против тероризма, екстремизма, сепаратизма, трансграничног криминала, као и у заједничком супротстављању другим савременим изазовима и претњама”. Он је ову изјаву дао на годишњем заседању представника органа безбедности земаља БРИКС-а.

Вредност уговора мери се милионима

Потенцијал за развој војнотехничке сарадње у оквиру БРИКС-а jе и даље велики, и поред важећих споразума које је Москва протеклих година већ потписала са Пекингом и Њу Делхијем, уверен је војни коментатор Иља Крамник. По његовом мишљењу, постоји читав низ доказа, нарочито када је реч о сарадњи са двема поменутим земљама, иначе традиционалним партнерима Русије. Како је подсетио Крамник, недавно је у Њу Делхију одобрено склапање споразума о куповини руских хеликоптера. Медији су средином маја саопштили да је Индија донела одлуку о куповини готово 200 руских вишенаменских хеликоптера Ка-226Т за армију и флоту. Вредност уговора се оцењује на 467 милиона долара.

У оквиру другог заједничког руско-индијског пројекта у овом тренутку обе земље обезбеђују финансирање производње ловачког авиона пете генерације. Поред тога, прогнозира поменути експерт, „Индија одустаје од споразума о производњи француских ловаца Rafale на својој територији, и ограничиће се директном куповином 36 ових летелица, тако да ће можда бити наручено више ловаца Су-30”. Експерт је у вези са тим поменуо и неколико великих уговора са Кином, као и заједнички пројекат новог путничког авиона који ће пројектовати исти пројектни бирои који пројектују војну авијацијску технику. Очекује се да ће Кини бити испоручени и руски ПВО системи С-400, као и вишенаменски ловци Су-35.

Русија се не може похвалити новим уговорима о војнотехничкој сарадњи са Бразилом и Јужноафричком Републиком, мада се већ неколико година воде преговори о томе да бразилски партнери купе ПВО системе „Панцир 1С” и хеликоптере.

Перспективе

Како истиче први подпредседник Академије за геополитичке проблеме Константин Сивков, Русија је у овом тренутку по квалитету производа у војнотехничком смислу испред осталих чланова организације. У комбинацији са потенцијалом Кине, која производи највише војне технике, уједињене могућности двеју земаља веома су велике, сматра експерт. Говорећи о специфици војнотехничке сарадње Русије са сваком појединачном земљом БРИКС-а, аналитичар је изјавио да се она углавном тиче авијације и ПВО, а за Индију и Кину још и ратних бродова.

Експерт такође истиче да војнотехничка сарадња унутар БРИКС-а већ има формиране структуре. Склопљени су системски споразуми о војнотехничкој сарадњи Русије са свим чланицама ове заједнице. „Тим споразумима су обухваћене све сфере војнотехничке сарадње, али је сада потребно интензивирати њихову реализацију у пракси кроз заједничке пројекте за конструисање и производњу нових система наоружања”, сматра Сивков.

Експерт сматра да се не би требало ограничавати војнотехничком сарадњом, него да и на плану војностратешке сарадње такође треба остваривати напредак, тј. изводити заједничке војне вежбе, заједнички обучавати кадрове и усаглашавати планове за борбену примену снага у ванредним ситуацијама, формирати коалиционе штабове у одређеним зонама одговорности по угледу на НАТО или Варшавски пакт.

Претње и притисци

У своме наступу на седници представника служби безбедности земаља БРИКС-а, Патрушев је такође истакао и опасности које прете земљама ове петорке. „С обзиром на огромне ресурсе и перспективе развоја наших земаља, данас постоје разлози за мишљење да су чланице БРИКС-а изван зоне посебног ризика. Тенденције последњих година, међутим, сведоче да се за одвраћање наших земаља неће на првом месту вршити војни, него информациони утицај, тј. вештачко заоштравање националних, верских и културних противречности”, рекао је шеф Савета безбедности Руске Федерације.

Он је такође оптужио Запад за коришћење међународних финансијских институција за вршење притисака на БРИКС. По његовим речима, за протеклих 10 година укупан одлив капитала из економија земаља ове заједнице износио је најмање 3,5 билиона долара. У вези са тим је Патрушев нагласио важност корака усмерених на стварање Нове банке за развој БРИКС-а.

Росијскаја газета. Сва права задржана.