Фотографија: Reuters
Максим (није хтео да каже како се презива) сада има 31 годину, већ две године не конзумира алкохол и учествује у програму рехабилитације некадашњих зависника од алкохола. Он каже да је околина приметила код њега зависност од алкохола већ када му је било 19 година, али он сам то није хтео да призна. „Моји родитељи су били млади, и стално су се свађали, уместо да воде рачуна о мени. Био сам препуштен сам себи”, прича младић. „Све је почело од цигарета, затим сам почео да пијем из знатижеље, и из жеље да изгледам озбиљније.
У прво време се човеку заиста чини да се он на тај начин некако афирмише. Али касније постаје обичан слабић, који уствари ништа не вреди. Постаје обичан роб своје навике”. Максим каже да се код њега зависност појавила у деветнаестој години, а у двадесет деветој му је лекар рекао да му није остало више од пола године живота, ако тако настави. Тада му је указана помоћ да пронађе центар за рехабилитацију, и ево, већ две године му полази за руком да живи трезвено, без алкохола.
Чист алкохол
Како је у Министарству здравља речено за „Руску реч”, у Русији се реализује Концепција државне политике смањења размера злоупотребе алкохолних пића и превентивног деловања против алкохолизма међу становништвом РФ до 2020. године, услед чега је од 2008. до 2014. године забележено постепено смањење употребе алкохола. „Ако се просечно конзумирање алкохола по глави становника прерачуна у чист алкохол, показатељ његовог конзумирања за 2008. годину износи 16,2 литра чистог алкохола по глави становника годишње. Исти показатељ за 2013. годину износи 11,6 литара (од планираних 12,5), а за 2014. годину, према прелиминарним подацима, 11,5 литара (од планираних 12,0)”, речено је у министарству.
Сада су главни начини борбе против алкохолизма строга забрана продаје алкохолних пића малолетницима, забрана продаје алкохола у ноћним сатима и забрана рекламирања алкохолних пића. Како је објаснио руководилац Организације „Трезна Русија” Султан Хамзајев, све те мере су веома ефикасне, али нису довољне. „Ми сада видимо позитивну динамику у друштву, и видимо да држава повлачи праве потезе. Ако не будемо одступали од мера које се предузимају, онда ће стање бити све боље”, каже он. Хамзајев је уверен да доња старосна граница за право куповине алкохола мора бити 21 година, а не 18 као што је сада случај, и да треба одузимати лиценцу за продају алкохола продавницама које су у два наврата продале овај производ малолетнику (сада је за тај прекршај предвиђена само новчана казна). „Деца су ризична група. Ако се њима онемогући конзумирање алкохола, онда ћемо добити здраве људе”, објашњава Хамзајев. Он уједно истиче да треба градити и спортске објекте, да би деца имала чиме да се занимају.
Смртност све мања
Водећи научни сарадник Центра за демографска истраживања универзитета „Висока школа економије” Јевгениј Андрејев истиче да су грађани Русије заиста почели мање да пију. „Смртност је смањена захваљујући смањењу претераног конзумирања алкохола”, каже он. „Тај фактор је био узрок готово половине смртних случајева мушкараца у Русији. Сада су људи почели мање да пију жестока алкохолна пића и ређе се одају вишедневном пијанству”. Овај експерт истиче да су све осцилације показатеља смртности биле везане пре свега за алкохолизам. „Код нас је 1965. године просечан људски век почео да се скраћује и то је трајало све до осамдесетих, тј. до кампање против алкохола. Затим се почетком деведесетих људски век нагло скратио, а 2003. је поново почо да расте. Све те осцилације су везане за смртност услед конзумације алкохола”, истакао је он.
Нарколог Националног антинаркотичког удружења Марат Агињан објаснио је за „Руску реч” да Русија предузима све мере у оквирима светског процеса усмереног на смањење штетне конзумације алкохола. Међутим, и поред свих тих мера, Русија и даље заузима високо место по укупном конзумирању алкохола. „Могу да кажем да се на ранг-листи земаља, састављеној по нивоу конзумирања алкохола у 2014. години, Русија налази на четвртом месту, као и пре четири године. Испред ње су Белорусија, Молдавија и Литванија”, каже он.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу