Нове борбе у Донбасу почеле у време самита Г-7

Фотографија: Reuters

Фотографија: Reuters

У уторак 3. јуна дошло је до наглог заоштравања ситуације у Донбасу. На подручју Марјинке, града који се граничи са Доњецком, вођене су жестоке борбе са коришћењем тешког наоружања. Експерти сматрају да је тиме угрожен Мински споразум.

Борбена дејства 3. јуна у граду који се зове Марјинка и надовезује се на Доњецк, била су најинтензивнија од фебруара ове године, тј. од борби вођених на подручју Дебаљцева. Активна фаза сукоба у Донбасу јесте прекинута, али експерти не искључују могућност новог таласа насиља који потенцијално може довести у питање мировни процес.

Закон о боравку мировних снага

Сутрадан после борби у Марјинци Врховна рада је усвојила закон о боравку мировних снага у Украјини. У складу са новим законом инострани војни контингент може се налазити у Украјини на молбу њених власти ради „спровођења на њеној територији међународне операције за пружање подршке миру и безбедности на основу одлуке УН или ЕУ“.

После борби у Марјинци органи самопроглашене Доњецке Народне Републике саопштили су да је погинуо 21 војник, а 124 војника су рањена. Жртава има и међу цивилима – погинуло је петоро и 38 је рањено. Украјинска страна је изјавила да има 5 погинулих и скоро 40 рањених војника.

Стране су оптужиле једна другу за почетак борбених дејстава. Кијев је изјавио да су поборници ДНР кренули у офанзиву у Марјинци, али су били заустављени, а затим принуђени да се повуку. Са друге стране, према саопштењу органа самопроглашене републике, украјински војници су најпре добровољно напустили град који су заузели борци ДНР. Представник Министарства одбране ДНР Владислав Бриг у интервјуу за Комерсант је изјавио да су борбена дејства добровољаца Донбаса у Марјинци „узвратна мера чији је циљ да спречи ракетирање Доњецка“ које се у последње време из овог подручја регуларно врши.

„Вишак ескалације”

Руски експерти ове догађаје карактеришу као провокацију украјинске стране. По мишљењу Алексеја Фењенка, сарадника на Институту за проблеме међународне безбедности Руске академије наука, ти догађаји се уклапају у логику садашњег политичког процеса у Украјини, а једна од главних карактеристика тог процеса је „несигуран положај“ председника Петра Порошенка. „Порошенко са једне стране не може да прихвати придњестровску варијанту (замрзнути конфликт са фактичким одвајањем дела Донбаса) и почетак политичког процеса. Са друге стране, он схвата да ће нови рат највероватније бити завршен његовим личним поразом.

Због тога је он изабрао исту тактику као и раније – ситније окршаје који ће на својој страни бити представљени као доказ да се рат наставља, али са друге стране неће довести до свеобухватних борбених дејстава“, изјавио је експерт у интервјуу за Руску реч.

Оваква тактика, међутим, у извесном моменту „отказује“, истиче Фењенко. То се догађа када наступи „вишак ескалације“. Тако је било код Дебаљцева после првог Минског споразума, тако се догодило и сада. Фењенко не искључује могућност да се садашњи талас борбених дејстава неће завршити догађајима у Марјинци. Па ипак, он не очекује да ће ратна дејства бити обновљена у пуној мери и сматра да ће то највероватније бити још једна локална операција која ће се завршити још једним поразом оружаних снага Украјине и потписивањем споразума Минск-3.

„Испитивање терена”

Како сматра Иван Коновалов, директор Центра за проучавање стратешке ситуације, борбе у Марјинци су изгледале као покушај украјинских оружаних формација да „испитају терен” и зато су најпре организовали провокацију са напуштањем града. „Ја бих рекао да је то ’испитивање терена’ у политичком смислу са циљем да се провери реакција иностраних учесника овог процеса“, изјавио је он за „Руску реч”. По мишљењу експерта, војна димензија овог инцидента у потпуности је подређена политичким циљевима. Говорећи о будућности мировног процеса Коновалов је истакао да статус кво зависи од тога хоће ли они који учествују у овом процесу порадити са Кијевом на тему поштовања Минског споразума. У противном, постоји велика вероватноћа да ће доћи до даљег заоштавања ситуације.

Главни уредник листа „Национална одбрана“ Игор Коротченко окарактерисао је у интервјуу за „Руску реч” догађаје у Марјинци као провокацију украјинске стране чија је намера да изазове добровољце Донбаса да отворе ватру. По мишљењу овог експерта то је учињено уочи самита Г-7, како би се Русија могла оптужити за зоштравање ситуације на истоку Украјине. Аналитичар је нагласио да је по његовом мишљењу потпуно оправдана жеља добровољаца Донбаса да одмакну линију фронта и тако онемогуће ракетирање Доњецка.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“