Московски исламски институт – центар исламског образовања у Русији

Фотографија: ТАСС

Фотографија: ТАСС

У Русији живи око милион муслимана, али систем исламског образовања засад није много развијен. Додуше, приметан је значајан напредак у односу на совјетски период, када је држава наметала атеизам као једино исправно становиште. Московски исламски институт је једна од две исламске високошколске установе у Русији које су добиле званичну државну акредитацију. Новинар „Руске речи” је разговарао са ректором овог универзитета, историчарем и етнологом Дамиром Хајретдиновом.

Олег Јегоров: Реците нам нешто о историјату Московског исламског института

Дамир Хајретдинов: На територији Руске Федерације, коју она заузима од 1991. године, у совјетско време није постојала ниједна исламска образовна установа. Пре Октобарске револуције су у Руској империји постојале и високе медресе и мектеби, који су били познати у свету, а у совјетско време је све то нестало. Једини уступак који је тада учињен за муслимане било је отварање медресе у Узбекистану, у граду Бухара, а затим и отварање Ташкентског исламског института. Све то је било у Узбекистану и, самим том, после 1991. године се нашло ван граница Руске Федерације.

Високи исламски духовни колеџ је отворен 1994. године, а 1999. од њега је настао Московски исламски универзитет.

Повратак религији 90-их година 20. века праћен је отварањем исламских образовних центара. Биле су то медресе при џамијама и недељни курсеви, а затим су из њих настали исламски факултети. Високи исламски духовни колеџ је отворен 1994. године, а 1999. од њега је настао Московски исламски универзитет. Затим је Московски исламски универзитет 2004. прешао из Московске саборне џамије, где се до тада налазио, у посебну зграду. Ја сам постао ректор 2012. године. Тада смо добили и државну акредитацију и променили смо име у Московски исламски институт. Сада функционишемо у оквиру државног стандарда и издајемо дипломе које су признате од стране државе.  

Ко и како може уписати Исламски институт?

Д. Х.: Ми функционишемо по државним стандардима и зато се за упис на наш институт полаже пријемни испит по систему Јединственог државног испита (ЕГЭ), тј. полажу се руски језик, географија и историја. Поред тога, део пријемног је и разговор са кандидатом на тему ислама. Код нас могу да се упишу држављани Русије, као и држављани земаља чланица Заједнице независних држава уз одобрење нашег муфтије, духовног поглавара муслимана РФ. 

Које предмете слушају студенти?

Д. Х.: Око 60% предмета на нашем факултету је везано за исламско богословље, док је око 40% општеобразовног карактера. У општеобразовне предмете спадају руски језик, филозофија, историја Русије, концепти природних наука итд. Стручни предмети исламског богословља односе се на проучавање шеријата (скуп свих прописа из области верског и световног права на основу којих су уређени односи у исламској заједници - прим. прев.). Ту спадају темељно проучавање Курана, хадиса (Мухамедове поуке о најразличитијим аспектима људског живота - прим. прев.), исламског права, историје ислама, и, наравно, арапски језик. Све је конципирано тако да је повезано управо са учењем арапског језика. Код нас су предавачи како духовна лица, тако и световни стручњаци.

Какве су могућности запослења свршених студената?

Д. Х.: Многи студенти су или већ ангажовани у религијским организацијама или планирају да се у њима запосле. Али, с друге стране, код нас студирају и они који још не знају чиме ће се конкретно бавити у животу. Зато велику предност представља то што је наш институт акредитован и издаје дипломе које признаје држава. У Русији постоје само две овакве високошколске установе: једна се налази у Казању, а друга је наша, у Москви. Наравно да је струка која се наводи у нашој дипломи веома специфична. То је „исламска теологија”, али, с друге стране, ову диплому признаје држава. А сада је исламска тематика несумњиво у тренду. Постоји жеља државе да на челу верских организација буду млади образовани људи, који исправно схватају питања међуверске сарадње и плурализма, поштовања према људима са другачијим погледима на свет и слично.

Људи који заврше наш факултет могу бити тражени не само у верским организацијама, него и у државним органима и образовним установама, као и у медијима... Данас се, да поменем и то, воде разговори о увођењу исламског банкарства у Русију. Разматра се питање како руско законодавство ускладити са овом идејом. Међутим, пошто је ова тема веома специфична, она у сваком случају захтева да у њој учествују стручњаци за ислам, а ми таквих стручњака имамо веома мало. Зашто се на овом пољу не би огледали и наши свршени студенти?

Сарађује ли Исламски институт саруским и страним универзитетима?

Д. Х.: 2007. године је усвојена Концепција развоја исламског образовања у Русији, коју је одобрио и подржао председник РФ. Исламске високошколске установе у Русији су у оквиру овог програма као млађи партнери прикључене неким од водећих универзитета Руске Федерације, на којима постоје смерови за проучавање ислама. Наш Московски исламски институт је као партнер прикључен истовремено двама водећим државним универзитетима Русије. То су Московски државни универзитет (МГУ), у оквиру којег функционише Институт земаља Азије и Африке, и Санктпетербуршки државни универзитет. Ми за ове универзитете организујемо курсеве професионалног усавршавања и друге активности у оквиру програма унапређења квалификација наставног кадра.

2007. године је усвојена Концепција развоја исламског образовања у Русији, коју је одобрио и подржао председник РФ.

Што се тиче сарадње са високошколским установама у иностранству, иако поседујемо писмо о намерама у овој сфери, нажалост, још нисмо прешли на конкретне кораке, изузимајући сарадњу са универзитетима земаља Заједнице независних држава. На пример, у Казахстану постоји исламски универзитет  „НурМубарак”, који су заједно основали Казахстан и чувени египатски исламски универзитет „Ал-Азхар”, који је познат широм света. Ми сарађујемо са универзитетом „НурМубарак”, развијамо заједничке програме, редовно се посећујемо и организујемо заједничке активности.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“