Македонија: „обојена револуција“ против „Турског тока“?

Фотографија: EPA

Фотографија: EPA

Догађаји последњих месеци у Македонији показали су у којој мери су поједини политички и економски фактори испреплетани и како се много тога не може предвидети и испланирати. Са једне стране, очигледно је да се и овога пута ради о примени технологије „обојених револуција“, а са друге, да те технологије више не функционишу као раније, на пример, као 2000. године у Југославији и касније на постсовјетском простору и у низу земаља блискоисточног региона. Руски балканолози коментаришу ситуацију и прогнозирају могући развој догађаја.

У овом тренутку се у Македонији могу истовремено пратити две кризе. Једно је криза власти која има социјалну и економску позадину, а друго криза међуетничких односа везана за ескалацију албанског екстремизма. Ова друга је у новонасталој конфликтној ситуацији одиграла улогу „окидача“. У том смислу је одлука владе Николе Груевског да уништи једну војнополитичку структуру албанског подземља у Куманову била сигнал за албанске екстремисте да ускрате подршку актуелној влади, што је и посведочио лидер македонске Демократске уније за интеграцију Али Ахмети, који је члан владајуће коалиције: „Ово су тешка времена за Албанце и ми смо спремни да учинимо све како би Заев и његови поборници издејствовали оставку Груевског и извели земљу из политичке кризе“.

Компромис или конфронтација?

Међутим, по мишљењу докторанда на Социолошком факултету Универзитета Макгил (Монтреал, Канада) Матвеја Ломоносова, не треба преувеличавати размере садашњег заоштравања међуетничких односа у Македонији. „У овом тренутку постоји одређени консензус између Скопља, Приштине, Тиране и Београда. Водећи политички актери у региону третирају кумановске сукобе као појединачан инцидент. Међународни званичници су такође недвосмислено изразили заинтересованост за очување стабилности. И што је најважније: није дошло до мобилизације становништва на етничкој основи. У Македонији се протести одржавају под паролама владе и опозиције, а не појединих етничких група“, каже Ломоносов. По мишљењу овог експерта, може се очекивати да ће у Македонији бити очуван политички систем који се већ дуго ослања на две етнички чисто македонске и две етнички чисто албанске партије. Он сматра да није вероватна варијанта у којој би дошло до драстичне промене односа снага или до силаска једне партије са политичке сцене.

„Македонској влади се из појединих европских престоница шаљу сигнали који је позивају на компромис. У светлу те чињенице није искључено да ће се криза македонске власти у најскорије време окончати формирањем владе у којој би свеобухватније биле заступљене политичке снаге Македоније“, сматра руски експерт. По његовом мишљењу, македонске елите великом брзином мењају методе политичке борбе и уколико у најскорије време присталице владе и опозиције не усвоје јасна правила политичке игре, у Македонији може доћи до даље ескалације политичке борбе и политички живот се у дугорочној перспекиви може свести искључиво на протесте и скандале.

„Искуство политичке историје Македоније упућује на оптимистичку прогнозу. Ова земља је позната по својим ненасилним сменама власти. Прогнозирам мирно решавање ове кризе – или путем превремених избора у владајућој коалицији, или постизањем договора са опозицијом о мирном превазилажењу текуће политичке кризе укључивањем опозиционих партија у владу“, сматра доктор историјских наука, доцент Катедре за опште право и међународну политику Санктпетербуршког државног аграрног универзитета Јевгениј Колосков. Он уједно констатује да може бити много сценарија развоја кризе, али су сви они повезани са питањем о коме медији данас много говоре, а то је како ће се (или како се неће) одиграти смена власти.

Независно од исхода политичких окршаја у Скопљу, садашња македонска криза ће бити настављена у равни даљег активирања албанског фактора, не само у Македонији него и ван њених граница, између осталог и у Србији, тј. у јужним српским општинама Прешево, Медвеђа и Бујановац са мешовитим српско-албанским становништвом, прогнозира Петар Искендеров, доктор историјских наука и старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука. По његовим речима, врло је могуће да Македонију задеси балканска верзија украјинске катастрофе, и у том случају читав регион може бити захваћен пожаром етничких конфликата.

Путеви ка економском благостању

Незапосленост у данашњој Македонији се према различитим проценама креће од 20-30% радноспособног становништва, с тим што међу омладином овај показатељ достиже 50%. При томе млади људи најчешће чине окосницу протестних и екстремистичких покрета. Треба, међутим, имати у виду да македонска влада не сноси апсолутну одговорност и кривицу за социјално-економске проблеме, с обзиром да се унутрашња криза по времену и условима „надовезала“ на опшеевропску и глобалну кризу. Поред тога, Македонија је у овом тренутку фактички изузета из антикризних пројеката Европске уније, за разлику од земаља-учесница програма „Источно партнерство“, па чак и за разлику од држава блискоисточног региона, за које се издвајају значајна средства.

Дугорочнији, структурни разлози македонске кризе крију се у инфериорности модела развоја и ограничености постконфликтног регулисања ситуације, што је све наметнуто овој земљи почетком 2000-их, сматра Матвеј Ломоносов. По његовим речима, политички правац који је међународна заједница заузела када је реч о Македонији дао је локалним политичким актерима лажне наде и стимулисао појаву нереалних очекивања код њених становника. Мит о пуном стомаку и стабилној европској будућности активно је коришћен у популистичкој политици већине македонских партија.

„У народним масама је практично неизбежна ескалација радикалног расположења, јер се испоставило да обећани економски процват, европска перспектива и политичка стабилизација нису ништа друго до обичне политичке митологеме. Иностране инвестиције нису запљуснуле земљу, а Македонији је затворен пут у Европску унију – не само због става Грчке, о чему се често говори, него и зато што ова земља није у стању да испуни све постављене предуслове. Став Европске уније према Македонији у последње време више се своди на убеђивање него на активно деловање. У таквом контексту није ни чудо што је фрустрација становништва у сталном порасту, и што се све мање верује у ефикасност политике консензуса“, каже Ломоносов.

Било како било, међународне организације на челу са Европском унијом стале су на страну опозиције, на чијем је челу Зоран Заев. Томе је највише кумовао покушај премијера Николе Груевског да себи припише самосталнију улогу у међународним питањима, сматра Петар Искендеров. По његовим речима, покушаји Груевског су имали економску подлогу и циљ им је био да се изнађу нови извори прилива средстава у буџет. „Македонска влада није само одбила да се придружи антируским санкцијама Европске уније, него је, штавише, покушала да увећа извоз својих пољопривредних производа у Русију, а поред тога је изразила и заинтересованост за пројекат ’Турски ток’. Управо то је влади Груевског (која је раније уживала прећутну подршку Запада) аутоматски обезбедило статус „одметника“, а западни медији су почели да називају Македонију најближим стратешким савезником Русије на Балкану, што апсолутно не одговара истини, али зато омогућава да се обезбеди неопходна пропагандистичка логистика насилној смени власти у Скопљу“, каже експерт.

Фотографија: EPA

Својим најновијим изјавама о учешћу Македоније у пројекту „Турски ток” само под условом да ЕУ пристане на то, Груевски покушава да се прилагоди онима који стоје иза нереда у земљи, сматра Никита Бондарев, доктор историјских наука, виши научни сарадник Центра за евроатлантска истраживања Руског института за стратешка истраживања. По његовом мишљењу, криза у Македонији је почела управо у оном тренутку када је постало јасно да ће „Турски ток” проћи кроз Македонију. „Груевски, по свему судећи, жели мало да попусти, јер осећа да му гори под ногама, а време медијског компромитовања је завршено. Ако се повлачи аналогија са Украјином (а она се сама по себи намеће), ситуација ће се даље развијати по сценарију ескалације албанског сепаратизма, организовања демонстрација у престоници и уједињења сепаратиста са разним представницима опозиције. После тог уједињења Груевски је осуђен на пут којим је морао ићи Јанукович. Ја сам практично уверен да ће он проћи кроз све то”, сматра експерт.

Треба рећи да и сама Турска испољава крајњу забринутост због покушаја Запада да осујети пројекат „Турски ток“. Како између осталих, наводи и локално издање Yeni Şafak, тако важан стратешки пројекат који ће, како се очекује, проћи из Турске у Европу кроз Грчку, Македонију, Србију и Мађарску, неизбежно ће имати „политичке последице“. Издање истиче да се догађаји у Македонији са једне стране могу „третирати као кампања против владе“ коју опозиција и иначе увек води. Не треба, међутим, губити из вида чињеницу да Македонију везују блиски односи са Турском и да Запад управо Македонију третира као „најслабију карику у пројекту алтернативне енергетске маршруте“. У вези са тим, политичко обрачунавање у Македонији треба интерпретирати као стратешки потез Запада упућен Турској, а преко Турске и Русији, закључује издање Yeni Şafak.

„Ново бојно поље“

Очигледно је да све што се данас догађа на Балкану у извесној мери задире у стратешке интересе Русије. Агенција Bloomberg је већ окарактерисала Македонију као „ново бојно поље САД и Русије“. Петар Искендеров сматра да су управо САД (поред лидера албанских екстремиста у самој Македонији) максимално заинтересоване за свргавање владе Груевског и да је то само један од многих елемената глобалних „енергетских ратова“ чији је задатак да изолују Русију од европског гасног тржишта, да приморају Европљане на куповину америчког гаса из уљног шкриљца, и да обезбеде Кијеву останак у игри са садашњом улогом регионалне транзитне земље – улогом која украјинским властима омогућава да истовремено уцењују и Брисел и Москву. „После евентуалне смене власти у Скопљу и одустајања нове владе од сарадње са Русијом по питању ’Турског тока’, интересовање САД и ЕУ за догађаје у овој балканској земљи спласнуће исто тако изненада као што се изненада и појавило у априлу ове године“, прогнозира експерт.

Када је реч о свему ономе што се тиче унутрашњих политичких „расплета“ у Македонији, Москва се придржава принципа немешања у унутрашње послове суверене државе. Па ипак, Русија се већ недвосмислено изјаснила поводом догађаја у Македонији, посебно када је указала на спољни фактор као главни елемент дестабилизације. „Не могу да дајем коначан суд, али објективно гледано догађаји у Македонији се одвијају у контексту одустајања македонске владе од придруживања политици увођења санкција Русији, и у контексту активне подршке коју Скопље пружа плановима за изградњу гасовода ’Турски ток’, чему се противе многи у Бриселу и преко океана“, изјавио је у вези са тим министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

Два су правца у којима руско руководство може пружити одређену помоћ у решавању македонске кризе, сматра Матвеј Ломоносов. „Први је да извесна помоћ може бити пружена Македонији и Србији у сфери безбедности, пре свега у јачању антитерористичких јединица специјалних служби. И друго, руска дипломатија може узети учешћа у припреми нових правила политичке борбе у Македонији, а такође се може противити и примени двоструких стандарда, како на унутрашњој македонској, тако и на међународној политичкој сцени“, сматра експерт.

„Очигледно је да би Русија, која је релативно недавно показала да има одређене економске интересе у Македонији, морала пружити подршку политичким снагама заинтересованим за очување грађанског мира. Москва би могла употребити свој ауторитет и културне везе у циљу формирања компромисног решења новонастале кризе“, резимира Јевгениј Колосков.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“