Америчко тешко наоружање у Источној Европи? Реакција Русије

Према информацији коју је објавио New York Times, америчко министарство одбране је први пут по окончању Хладног рата предложило да се тешко наоружање размести на територији нових чланица НАТО пакта у Источној Европи. Према плановима Пентагона, у балтичке земље, а такође у Пољску, Бугарску и Румунију, а можда и у Мађарску, биће достављено 1200 јединица технике: тенкови „Абрамс” М1-А2, оклопни транспортери Bradley и самоходне хаубице.

У руском министарству одбране, како пише лист Комерсант, речено је да ће прихватање предлога Пентагона бити оцењено као први корак у преиспитивању Основног документа Русија-НАТО потписаног 1997. године, иначе кључног документа којим су дефинисани односи двеју земаља. Према Основном документу алијанса нема право да трајно размешта крупније војне снаге у источноевропским земљама. Због тога су све јединице НАТО-а досада само ротиране у новим чланицама алијансе. Међутим, уколико се те јединице снабдеју тешким наоружањем, њихова ротација постаје изузетно тешка и скупа операција.

Да ли све зависи од ситуације у Донбасу?

Руски експерти сматрају да ће Москва овакве потезе НАТО-а схватити као деловање које је у супротности са Основним документом, и да ће размештање тешког наоружања протумачити као кршење принципа поменутог документа, а можда и као спремност Алијансе да одустане од њега.

Три најопаснија руска неутрализатора америчког система ПРО
Генерал армије Валериј Герасимов, начелник Генералштаба Оружаних снага РФ, крајем јануара је за медије изјавио да ће Русија „предузимати узвратне мере“ против развијања глобалног америчког система ПРО.

Како истиче Алексеј Арбатов, директор Центра за међународну безбедност Института за светску економију, у случају одустајања од Основног документа, између РФ и Алијансе остају само другостепени споразуми, а неки од тих споразума потписани су још у време СССР-а, тако да тешко могу одиграти неку важнију улогу у регулисању односа између Москве и НАТО-а. Експерт, међутим, наглашава да се размештање тешког наоружања и (као последица тога) одустајање од Осовног документа доводи у најтешњу везу са развојем ситуације у Донбасу. САД ће, наиме, разместити технику уколико на истоку Украјине дође до заоштравања ратних дејстава.

Ипак, постоји и друкчији приступ, у складу са којим ситуација у Украјини служи само као повод НАТО-у, који и иначе свесно тежи да ревидира Основни документ. По мишљењу Алексеја Фењенка, водећег научног сарадника Института за проблеме међународне безбедности Руске академије наука, до 2017. године, када ће овај документ напунити 20 година, Алијанса ће већ вршити притиске на Руску Федерацију да преговара о измени тог споразума. „Они ће нам предлагати да потпишемо неки нови документ, у коме ће РФ прихватити размештање контингената на територији нових чланица Алијансе”, сматра експерт.

Реакција Русије

На размештање тешке америчке технике Русија може реаговати премештањем својих јединица ближе западној граници и јачањем војне групације у Калињинградској области. Арбатов сматра да у ову област, као и у Белорусију, могу бити пребачени додатни војни авиони. Ближе граници могу бити премештени и ракетни комплекси „Искандер”. „У том смислу ми нећемо седети скрштених руку. Ми врло брзо можемо појачати наше снаге”, сматра експерт.

Више о руско-америчким односима

Према Фењенковом мишљењу, највероватнија реакција Русије биће постављање оперативно-тактичких ракета са нуклеарним бојевим главама. Нуклеарним бојевим главама се, на пример, могу снабдети ракетни системи „Искандер”, чије су размештање близу граница представници руских власти у више наврата најављивали као једну од могућих реакција на потезе Алијансе.

Улога Немачке

Постоје и додатни фактори који утичу на ову ситуацију. Немачка се противи размештању допунских снага НАТО-а у Источној Европи, а Пољска се, са друге стране, противи таквом ставу Немачке (http://www.nytimes.com/reuters/2015/06/14/world/europe/14reuters-poland-europe-germany-president.html). Арбатов истиче да став Немачке може утиацати на читаву ситуацију. „Немачка може ефикасно да блокира све такве мере, јер се оне не предузимају на билатералној основи, него у оквиру НАТО-а, где се одлуке доносе консензусом. Али Немачка ће ипак у доношењу одлуке узети у обзир ситуацију у Донбасу”, изјавио је експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.