Пророковић: Нервоза у англо-америчком блоку је велика

Фотографија: Гордана Јовић

Фотографија: Гордана Јовић

На међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” у Новом Саду учествовао је, између осталих, познати српски политиколог Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе. „Руска реч” као један од званичних медијских партнера ове конференције наводи основне тезе његовог излагања.

Директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић у своме излагању на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” упоредио је  евроазијски и англо-амерички приступ изградњи међународних односа, истакавши да се „евроазијска парадигма темељи на концепту сарадње цивилизација и међуцивилизацијског дијалога, насупрот англо-америчкој тези о неопходности сукоба цивилизација и производње хаоса са циљем да се одржи глобална доминација”. У том контексту Пророковић види судбину Балкана у избору евроазијског концепта.

Балкан се не може развијати у англо-америчком окриљу. Да је тако нешто могуће, видело би се на примерима Бугарске и Румуније, а Грчка не би доспела у позицију у којој се данас налази.

Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе

По речима српског експерта, у времену америчке хегемоније структура светског политичког система је била једнополарна, са једном светском владом, једном управљачком структуром и Западом као глобалном метрополом. „Запад је био центар, глобално језгро, а све остале силе на свету, попут Кине, Русије, Индије или Бразила, могле су само да буду политичко-економске периферије или полупериферије. У крајњој линији то би значило да Кина, Русија, Индија и Бразил не могу управљати сопственом судбином. Велике земље, регионалне силе, државе са дугом историјом и богатом традицијом нису могле да пристану на овакву расподелу. Зато су почеле да трагају за новим парадигмама које ће бити и развојне и филозофске и геополитичке”, сматра политиколог. 

Он истиче да је стварање мултиполарног света процес који је тренутно у фази покретања контрастратегије ради потискивања САД из Евроазије. „Иако се посматрачима, људима који се баве дневном политиком, чини како се овај процес одвија споро, ја бих рекао да он напредује врло брзо и одвија се својим током”, тврди Пророковић. „Да је тако показује и нервоза у англо-америчком блоку која је велика. У овом светлу, у светлости превелике нервозе у англо-америчком блоку треба сагледавати појаве нових криза у Египту, Сирији, Украјини, Либији, као и покушај организације обојене револуције у Хонг Конгу пре пола године”.

„Где је ту Балкан?”, пита се Пророковић. „У географском, па и идејном смислу Балкан је западни обални део евроазијске континенталне масе. Међутим, у геополитичком смислу Балкан се налази на размеђу утицаја неколико регионалних сила. Ово је врло важно, јер Балкан се јавља као регион у којем се укрштају различити религијско-културни обрасци, различите цивлизацијске матрице”.

Српски политиколог сматра да је данас Балкан „несумњиво под војном, економском и политичком контролом англо-америчког блока. Међутим, као и у другим деловима света, сведоци смо последњих, пре свега пола деценије, континуалног раста утицаја различитих регионалних сила. У Србији, Бугарској и Грчкој је очито све веће присуство Русије, да кажем само пример, ми у последњих пет година нисмо имали значајнију инвестицију у Србији из западног дела света. Све инвестиције које долазе у српску привреду су из Русије... Немамо чак ни у најавама било какве инвестиције са Запада”.

„Балкан се не може развијати у англо-америчком окриљу”, уверен је Пророковић. „Да је тако нешто могуће, видело би се на примерима Бугарске и Румуније, а Грчка не би доспела у позицију у којој се данас налази. О судбини југословенских држава и свега што нас је задесило да и не говоримо”.

Поред тога, експерт истиче да Балкан трага за новим системом вредности, јер се неолибералне вредности, по његовом мишљењу, нису показале као део решења за наша друштва, већ су, напротив, постале извориште нових проблема. „Са сваком новом иницијативом која долази са Запада ми имамо нову поделу у нашем друштву, било да се ради о породичном закону, хомосексуалним браковима, или било којим другим идејама. Због очекиваног ширења економских веза и учвршћивања канала комуникације преко којих ће се тражити нова решења за наше политичке и друштвене проблеме треба очекивати нове импулсе у везама између Евроазије и Балкана, и што је врло битно, тај процес ће бити у сваком погледу конструктиван и афирмативан”.

„Али, треба имати у виду и већ поменуту нервозу у англо-америчком блоку”, напомиње Пророковић. „До промена у систему међународних односа долази, али треба рећи да су такве промене увек пратила и сукобљавања. Англо-амерички блок неће препустити своје место хегемона без рата. Да додам само, ратови су данас хибридни, и њихов тип је нешто другачији него што је био пре 50 година. Стога, ми се и налазимо усред једног великог рата. Дугорочно, дакле, наша будућност је у чвршћем везивању за Евроазију, наше перспективе у Евроазији су одличне. Међутим, краткорочно, треба очекивати дестабилизацију низа балканских држава, и мислим да је, нажалост, оно што се десило у Македонији тек почетак”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“