„Мајдан” у Македонији – главна претња стабилности на Балкану

Фотографија: Гордана Јовић

Фотографија: Гордана Јовић

„Руска реч” објављује текст излагања Никите Бондарева, шефа групе балканских земаља Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), на конференцији „Балкански дијалог 2015”.

Очигледно је да је данашња македонска криза један од главних проблема Балкана. У руским медијима та ситуација је тумачена на различите начине. Корен свих ових догађаја је тражен, између осталог, и у томе што је Македонија одбила да подржи санкције уведене Русији. Међутим, догађаји су се подударили управо са одустајањем од „Јужног тока” и најавом новог пројекта – „Турског тока”.

Од прошле године је против македонског премијера Груевског покренут читав талас компромитујућих материјала у јавности, у којима се он оптужује за све и свашта, а све се то ради уз садејство америчких специјалних служби и бугарске службе државне безбедности.

У плановима везаним за „Јужни ток” према Скопљу се издвајао мали огранак, док у пројекту „Турски ток” Македонија већ заузима суштински важно место. Сетимо се геополитички мотивисане саботаже пројекта „Јужни ток”, када је на председника Бугарске Бојка Борисова извршен снажан притисак из Брисела (Трећи енергетски пакет) и из САД (Бугарској су у посету долазили Кондолиза Рајс и сенатори Крис Марфи и Џон Макејн). У Македонији, а и шире, приметна је активност албанских сепаратиста. Већина њих протестује у Скопљу, готово све пароле су на албанском језику, тако да је очигледно да у овим догађајима Албанци чине језгро државног преврата. Од прошле године је против македонског премијера Груевског покренут читав талас компромитујућих материјала у јавности, у којима се он оптужује за све и свашта, а све се то ради уз садејство америчких специјалних служби и бугарске службе државне безбедности.

Такође не треба заборављати да кинеска економска експанзија у региону не одговара америчким националним интересима. Кинези су заинтересовани за изградњу кинеске брзе пруге у склопу стварања саобраћајне инфраструктуре која би повезала грчку луку Пиреј са Будимпештом преко Скопља и Београда. Због тога је „Турски ток” један од фактора који утичу на убрзавање дестабилизације политичке ситуације у Републици Македонији путем примене инструмената „стратегије посредног деловања”.

Сама ситуација се у целини развија као низ дејстава која говоре о јединству антируских сила у балканском региону. Геостратешким интересима декларисаних стратешких и поузданих партнера Македоније из Вашингтона и Брисела не одговара јачање руског утицаја на Балкану, те је према томе реализација било ког енергетског пројекта који би допринео ширењу руског присуства у региону и продубљивању руско-европских односа (а „Турски ток” је управо такав пројекат) у директној супротности са вашингтонским геополитичким сценаријем развоја догађаја.

Коначан циљ геополитичке стратегије светске финансијске елите није само контролисање националних ресурса свих држава света, него и строга контрола читавог човечанства путем стварања и одржавања непрекидне светске револуције кроз организовање неопходног светског хаоса или свеопштег грађанског рата, чија се жаришта сада стварају у различитим деловима света. После распада Југославије који је активно подстицан споља, и после појаве мањих неоколонијалних држава и подизања тензије између локалних конфесија и различитих етничких група, на Балканском полуострву је створена идеална атмосфера за оваплоћење западне глобалистичке постмодернистичке и антихришћанске теорије „контролисане нестабилности” ради достизања сопствених интереса и циљева. Њихови данашњи геополитички приоритети на Балкану састоје се у томе да се не допусти даље ширење руског утицаја у региону и да се свим расположивим методама хитно потисне Русија из региона у коме њено присуство има велики историјски значај; да се и даље распарчава Србија, све до њеног потпуног нестанка, јер је држава „малих Руса” на Балкану ризик који они нису планирали; да се створи Велика Албанија, због чега су албанске криминалне структуре данас геополитички партнери Сједињених Америчких Држава у овом региону, и ради чега је потребно сменити садашњу власт у Републици Македонији, јер она више не одговара интересима Вашингтона и Брисела.

Вештачким стварањем пројекта Велике Албаније и пружањем подршке терористичким групама у Босни и Херцеговини, које су део транснационалне терористичке и криминалне мреже, Америка би једним ударцем постигла неколико кључних циљева. Прво, Балкан би био претворен у својеврсни Хартленд Европе, што би омогућило Сједињеним Америчким Државама да створе поуздано жариште помоћу кога могу контролисати Европу, а  задатак Европе треба да буде стална конфронтација са Руском Федерацијом и ширење демократских античовечанских неолибералних вредности. Друго, САД би тако себи обезбедиле стратешки полигон за размештање војних база НАТО-а ради контролисања Мале Азије и обуздавања непредвидљивог постсовјетског простора. Треће, Руској Федерацији би била одузета последња позиција и утицај у овом региону, што би значило да је Русија коначно потиснута из Европе и да је остала без потенцијалних савезника у региону. Четврто, САД би успоставиле контролу над средишњом зоном енергетских токова, тј. управљале би енергетским токовима и одређивале би политику земаља које зависе од енергената. У том смислу ће се западна елита, пре свега САД, на све начине супротстављати реализацији сваког руског енергетског пројекта, без обзира на економску корист коју би балканске државе могле имати од учешћа у њему и која би подстакла њихов економски развој, подигла животни стандард становништва и побољшала положај ових држава на међународној политичкој сцени.

Аутор је доктор историјских наука, заменик руководиоца сектора и начелник групе балканских земаља Руског института за стратешка истраживања (РИСИ).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“