Правосудов: Јесу ли руске инвестиције добродошле у Србији?

Сергеј Правосудов је посветио своје излагање српско-руској енергетској сарадњи и алтернативи коју нуде западне земље на челу са Америком. Он је истакао да Американци и Европљани као главни адут у својим интеграционим процесима наводе „огромну могућност привлачења инвестиција из богатих западних земаља, отварање нових радних места, висок животни стандард... Условно говорећи, свакој земљи се обећава да ће житељи те земље живети као у Немачкој и САД. Али из неког разлога у пракси тако не бива”.

Са друге стране, руске инвестиције се, каже Правосудов, приказују као лоше и погрешне, и стога их ни случајно не треба узимати. „Чак и ако се не нуди никакав други новац, ипак руски новац никако не треба узимати. И нека уопште и немате радних места и нека вам живот буде лош, свеједно ће то бити боље него да узмете новац од Руса и да вам они направе некакав нови пројекат, и да живите добро. Ето тако све изгледа у пракси”.

Владимир Путин: Руска економија је стабилизована
Руска економија је стабилизована у условима санкција и пада цена нафте – рекао је председник Русије Владимир Путин у своме излагању на Петербуршком међународном економском форуму.

Највећи део свога излагања Правосудов је посветио компанији НИС. „Мислим да многи овде знају, то је успешан пример инвестиције из Русије”, рекао је он. „У рафинерије нафте у Србији, веома оштећене у бомбардовању 1999. године, је уложено преко милијарду евра чистог новца – то је Гаспром уложио одмах у виду куповине компаније НИС, плус модернизација рафинерија и плус сваке године још и улагање сопствених средстава, које је генерисала компанија НИС – око 300 милиона долара, што се и даље наставља. Рафинерије су модернизоване, рафинерија у Панчеву је почела да производи нафтне деривате европског нивоа и не само да обезбеђује српско тржиште, него и да извози нафтне деривате. Шири се мрежа бензинских пумпи НИС-а, компанија успешно остварује приход, иако је раније била губиташ. Губици ранијих година су у потпуности надокнађени, компанија је почела да плаћа дивиденде. Гаспромњефт има 56% власништва у НИС-у, остале акције припадају држави Србији и српским грађанима, и они добијају дивиденде. До доласка Гаспромњефта НИС није плаћао дивиденде”, истакао је руски експерт.

Он је уједно скренуо пажњу да се „све то може видети на сајту НИС-а, све су то доступне информације, али из неког разлога српски медији пласирају сасвим друге информације. Прва информација је та да је Гаспром мало платио, да је био огроман број инвеститора који су хтели да плате више, али наводно је Влада Србије због нечега, нејасно из ког разлога, продала ту компанију за мале паре”.

Изградња „Турског тока” почиње и без дозволе
Гаспром је најавио почетак изградње гасовода „Турски ток”. Ова нафтна компанија први пут покреће велики међународни пројекат не потписавши претходно обавезујуће споразуме.

Истина је, међутим, каже Правосудов, да нико други није нудио никакав новац. „Осим Гаспрома нико ништа није нудио. Та компанија никоме није ни била потребна”. Напротив, сматра он, сви су били заинтересовани да се српске рафинерије затворе, јер европске компаније већ имају огроман број рафинерија које не раде пуним капацитетом, тако да је природно што су желеле да се српска рафинерија затвори, будући да је оштећена у бомбардовању, да је застарела и не одговара европским стандардима. „Тада би они снабдели српско тржиште својим горивом. То што ће Срби изгубити посао, што се неће плаћати порез, то, наравно, никога није било брига, то је проблем Срба”, истиче Правосудов.

Насупрот томе, он куповину НИС-а наводи као успешан пример инвестиција, будући да је „Србија почела да излази на инострано тржиште и да конкурише са другим компанијама, укључујући и европске познате и успешне компаније”.

Са друге стране, Правосудов наводи и негативан однос српских власти према НИС-у. „Током протеклих неколико година стално се повећава порез. Сваке године се повећава порез за око 13%. Свако од вас може да замисли како би то изгледало када би се сваке године порез на ваш посао повећавао за 13%. Колико дуго бисте у таквим условима издржали? Наравно, приходи НИС-а су почели да се смањују. Друкчије никако не може бити. Ако вам одузимају више новца, мање вам остаје за инвестиције. Прошле године је чист приход компаније НИС био мањи за преко 40%. То није ништа чудно. Почетком ове године је поново повећан порез и очигледно је да ће ове 2015. године приход бити сасвим мали, или ће можда Гаспромњефт бити потиснут из Србије. Треба имати у виду да српска државна предузећа дугују НИС-у преко 500 милиона евра за производе који су већ испоручени. Српска држава, тј. власници тих предузећа, не враћају те дугове, из неких својих разлога”, објашњава главни уредник листа „Гаспром”, и своје излагање завршава закључком да се неће добро завршити уколико српске власти наставе са отвореним потискивањем Гаспромњефта сталним повећавањем пореза НИС-у.

Росијскаја газета. Сва права задржана.