Русија и ЕУ нису више партнери

Фотографија: Reuters

Фотографија: Reuters

Европски парламент је усвојио резолуцију у којој наводи да се Русија више не може сматрати стратешким партнером Европске уније. Експерти у Москви сматрају да ће у наредним годинама руско-европски односи и даље бити у великој кризи.

Европски парламентарци су 10. јуна усвојили резолуцију у којој препоручују Европској комисији да разради нову стратегију односа са Москвом, која подразумева веће финансирање пројеката „чији је циљ супротстављање руској пропаганди унутар и изван Европске уније”, јачу подршку руском грађанском друштву и стварање механизма „прикупљања, мониторинга и размене информација” о могућим везама Москве са европским партијама и НВО.

Стратешког партнерства одавно нема

Руски експерти тврде да никаквог „стратешког партнерства” између Русије и ЕУ током протеклих година није ни било. „Руско-европски односи су увек били мање важни од политичких декларација. Стратешко партнерство је постојало, али тек од доласка Путина на власт до ’наранџасте револуције’ у Украјини 2004. године”, каже дописнику „Руске речи” Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за комплексна и међународна истраживања Универзитета „Висока школа економије”. „Русија је спроводила европоцентричну политику и у потпуности је прихватала теме које је нудила Европска унија”.

Међутим, када је Русија почела да прелази на сопствени интеграциони пројекат на постсовјетском простору, а Европска унија преко „обојених револуција” покушала да преформатира постсовјетски политички простор у сопственом интересу, односи са ЕУ су почели да се кваре. Почеле су кризе – гасне, политичке и економске.

Одређену улогу је имала и чињеница да се „Москва није нарочито трудила да успоставља односе са општеевропским структурама и радије се оријентисала на билатералне везе”, каже за „Руску реч” доцент „Високе школе економије” Дмитриј Офицеров-Бељски. „За то постоје два разлога. Прво, постојала је, а и данас постоји тежња да се игра на карту унутрашњих европских противречности, а друго, европске структуре су сувише бирократизоване и због тога је сарадња са њима веома тежак и дуготрајан посао”.

Врхунац кризе у односима био је украјински конфликт. „Русија и ЕУ на различите начине виде политичко и економско устројство Велике Европе (тј. Европе у најширем смислу). По мишљењу Брисела, све земље источно од њега треба у одређеној мери да се асоцирају са Европском унијом”, каже Дмитриј Суслов. „За Русију је то неприхватљиво. Москва се залаже за интеграцију интеграција, у којој би Европска унија и Евроазијска економска унија на равноправним начелима градиле своју сарадњу”, сматра он.

Мале шансе за побољшање односа

Експерти немају јединствен став када је реч о начину изласка из садашње кризе. Поједини међу њима истичу да треба развијати односе са конкретним европским земљама. „У интересу Русије су, наравно, билатерални односи који се граде непосредно са европским престоницама. Ми сада дејствујемо у том правцу и не обраћамо много пажњу на Брисел”, сматра Дмитриј Офицеров-Бељски. „Далеко веће узајамно разумевање се обично постиже са оним земљама са којима је Русија повезана искључиво у економској сфери, на пример са Аустријом и Италијом”.

Међутим, у овом тренутку ти билатерални односи, као и могућности да се игра на карту унутрашњих европских противречности, имају одређену границу. Земље које су пријатељски настројене према Русији принуђене су да се оријентишу на оне које то нису, како се не би срушио мит о европској солидарности. Чак и власти Грчке, које су сасвим недавно говориле о томе како не желе да гласају за продужавање антируских санкција, дале су до знања да су измениле свој став.

„Европске елите су убеђене да Русија неће издржати, да њена спољна политика и њен интеграциони пројекат доживљавају крах, те да ће се Москва за неколико година вратити ’на прави пут развоја’”. Због тога се руско-европски односи настављају у условима стагнације и стране почињу да се дистанцирају једна од друге”, сматра Дмитриј Суслов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском