САД и НАТО страхују од Путинових нуклеарних ракета

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

После изјаве председника РФ Владимира Путина о производњи и постављању 40 балистичких ракета нове генерације Русија је оптужена за подривање Споразума о ограничавању стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ), и за „неодговорно” понашање. Експерти, међутим, истичу да су речи шефа државе погрешно схваћене и да се не ради о увећању нуклеарних снага, него о њиховој модернизацији у оквирима који су предвиђени руско-америчким споразумом о стратешком офанзивном наоружању.

Владимир Путин је 16. јуна говорио о плановима модернизације руских нуклеарних снага и између осталог рекао: „Ове године ће нуклеарне снаге добити преко 40 нових интерконтиненталних балистичких ракета, које ће моћи да заобилазе све, па чак и технички најсавршеније системе противракетне одбране”.

„Обнављање нуклеарног арсенала у Русији није никакво изненађење, јер се уклапа у програм модернизације оружаних снага, с тим што је број ракета мањи од планираног, јер би требало да их је око 50, а не 40”, каже за „Руску реч” Дмитриј Офицеров-Бељски, доцент Универзитета „Висока школа економије”.

И заиста, председник Путин није говорио само о ракетама, него о оружаним снагама у целини. Он је такође саопштио да ће ускоро „на борбено дежурство ступити и стратешка подморница ’Владимир Мономах’, а биће попуњен и састав површинске флоте и њене авијације”.

Па ипак, западни политичари су веома жучно реаговали на Путинове речи. Они су их схватили готово као објаву нове трке у наоружавању. „Такво звецкање оружјем нимало не доприноси деескалацији конфликата”, изјавио је портпарол Беле куће Џош Ернест. „Ратоборна реторика Русије је неоснована, опасна и доприноси дестабилизацији”, изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг. А командант снага НАТО-а у Европи Филип Бридлав је рекао да се Русија понаша као „неодговорна нуклеарна сила”.

Неочекивана драматизација

Експерти делимично схватају шта је изазвало тако оштру реакцију. „Речи председника Путина пале су на плодно тло”, каже за „Руску реч” Петар Топичканов, сарадник програма „Проблеми ширења” Московског центра „Карнеги”. „Политички односи између Русије и САД, тј. НАТО-а, ушли су у фазу узајамних оптужби и претњи. Због тога се изјава да једна земља добија нове могућности у области нуклеарног или конвенционалног наоружања доживљава управо као претња упућена другој страни”.

Па ипак, експерт је зачуђен чињеницом да и високи званичници дају тако алармантне изјаве. „Чуди ме реакција генералног секретара НАТО-а. Реч је о дугорочном програму обнављања руских нуклеарних снага, који није покренут данас или јуче. Поред тога, најављеним попуњавањем нуклеарног арсенала руске снаге нуклеарног одвраћања не прекорачују горњу границу прописану споразумом СТАРТ”, каже Петар Топичканов. По његовим речима, у споразуму је прописан режим инспекција који битно ограничава могућности кршења споразума, а о тајној припреми за излазак из споразума не може бити ни говора.

По мишљењу овог експерта, војни конфликт није потребан ни Русији ни Западу. „И Москва и Вашингтон и Брисел схватају да ће у случају избијања било каквог оружаног конфликта између Русије и НАТО-а тешко моћи да се спречи његова ескалација и прерастање у нуклеарни рат”, каже Топичканов.

Прескупа трка у наоружавању

Руски званичници констатују да председник Путин никоме није претио. „Ми не почињемо трку у наоружавању, ми смо против такве трке, јер то, природно, слаби наше могућности у сфери економије”, изјавио је помоћник председника Јуриј Ушаков.

По речима Путиновог портпарола Дмитрија Пескова, Руска Федерација не намерава да било кога нападне, него напротив, страхује да сама не постане жртва агресије. „Председник је и јуче веома детаљно објаснио на конференцији за новинаре са својим финским колегом да није Русија та која се приближава нечијим границама, него се војна инфраструктура НАТО-а приближава границама Русије и предузимају се кораци у правцу измене стратешке равнотеже снага”, изјавио је портпарол руског лидера Дмитриј Песков.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“