Република Српска у контексту енергетске политике Русије на Балкану

Фотографија: Гордана Јовић

Фотографија: Гордана Јовић

Енергетска политика Русије у Републици Српској јача своје позиције, и то постиже економским и инвестиционим методама. Република Српска је била и остала перспективан партнер Русије у том погледу, пре свега захваљујући свом географском положају и позитивном ставу становништва и садашње политичке елите према Русији.

Кључни руски „играчи” у енергетском сектору Републике Српске су државне компаније „Газпром” и „Зарубежнефть”. Ове компаније су 2007. године купиле крупне енергетске активе у РС, спровеле реконструкцију и модернизацију предузећа и створиле савремену мрежу терминала за транспорт нафтних деривата. Планирано је да се настави са модернизацијом предузећа, како би производња у потпуности одговарала високим еколошким стандардима. У предузећа Републике Српске већ је инвестирано преко 400 милиона евра, и то није све – планирано је да се и даље инвестира у развој производње. Поред тога треба истаћи и социјалну одговорност компаније „Зарубежнефть”, која је отворила преко 2.500 нових радних места и на тај начин удахнула живот у Брод и Модричу. Штавише, ова компанија уз подршку Вњешекономбанке руководи програмом припреме локалних стручњака и улаже средства у њихову обуку, укључујући и стажирање у Русији. На тај начин се обезбеђује да у будућности локални кадрови замене руске стручњаке. Посебну пажњу заслужује и ангажовање компаније у хуманитарним и културним пројектима, као и њена активна и делотворна подршка регионима који су настрадали

У предузећа Републике Српске већ је инвестирано преко 400 милиона евра, и то није све – планирано је да се и даље инвестира у развој производње. Поред тога треба истаћи и социјалну одговорност компаније „Зарубежнефть”, која је отворила преко 2.500 нових радних места и на тај начин удахнула живот у Брод и Модричу.

Треба истаћи и менаџерску компанију „Оптима группа”, која је само у 2014. години у државну касу уплатила 263 милиона евра на име пореза. Поред тога, 2010. године је формирана компанија „Јадран Нафтагас” (заједничко предузеће компаније „Газпром нефть”, НИС-а и „НефтегазИнКора”, ћерке-компаније Зарубежњефта). Циљ њеног оснивања је геолошко испитивање налазишта нафте и гаса у Републици Српској. Уговор о концесији потписан је 2011. године са Министарством индустрије, енергетике и рударства Републике Српске. Компанија ће 3 године утрошити на геолошка испитивања, а 25 година на експлоатацију нафте и гаса. „Јадран Нафтагас” је током 2011. и 2012. године инвестирао око 13. милиона долара у геолошка испитивања, 2013. године су те инвестиције износиле око 19,5 милиона долара, а 2014. године чак 40,7 милиона долара. Прве бушотине су показале да постоје залихе нафте доброг квалитета, што је у фебруару 2015. саопштио министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић. У случају да буду откривене залихе које имају комерцијалну вредност, компанија најављује инвестиције од најмање 188 милиона долара.

Занимљиво је да су геолошка испитивања вршена још пре почетка грађанског рата у БиХ, и на основу 15 бушотина је утврђено да на северозападу БиХ на дубини од 3 до 5 хиљада метара има отприлике 50 милиона тона нафте. Укупне пронађене залихе, према резултатима тог испитивања, довољне су да у току тридесет година задовоље све потребе читаве Босне и Херцеговине.

На енергетском тржишту Републике Српске активан је и „Газпром”. Ова компанија је, поред делатности у оквиру заједничког предузећа „Јадран Нафтагас”, крајем 2014. године потписала са Републиком Српском уговор о директној испоруци природног гаса, и на тај начин је РС добила могућност да купује руски гас без посредника. Додуше, ради се о релативно малим количинама гаса.

Поред тога, Република Српска је била активан учесник пројекта „Јужни ток”. Одмах после потписивања „мапе пута” са компанијом „Газпром” Република Српска је „Јужном току” доделила статус државног пројекта. Треба рећи да су западне земље тим поводом вршиле огроман притисак на Републику Српску, али се она принципијелно придржавала потписаних споразума. На основу пројекта је било у плану снабдевање гасом градова Републике Српске, укључујући и њен главни град Бањалуку (тренутно су гасом снабдевене Бијељина и Источно Сарајево), као и изградња две гасне електране, од којих би свака била снаге 250 MW. Пројекат је гарантовао Републици Српској енергетску безбедност и стабилност снабдевања гасом, а индустрија би могла добити јефтин енергент. Штавише, преласком локалних термоелектрана на гас битно би била побољшана еколошка ситуација (тренутно термоелектране користе мазут). У оквиру пројекта „Јужни ток” били су изведени крупни припремни радови и припремљена је пројектантска документација. Нажалост, пројекат „Јужни ток” је затворен и сада се разматра нова перспективна варијанта изградње гасовода „Турски ток”. Учешће Републике Српске у овом пројекту је само питање времена. При томе је неопходно узети у обзир и низ политичких и геополитичких фактора, као што су најновији догађаји у Македонији. Међутим, важно је нагласити да је руски гас у овом тренутку најјефтинији и еколошки најчистији енергент, и због тога Република Српска даје приоритет гасоводима из Русије. Она је спремна да разматра и друге изворе гаса, али не као алтернативу за руски гас, него само као допуну гасу из Русије.

У целини гледано, када је реч о енергетској политици Русије у Републици Српској, може се истаћи следеће: за Републику Српску су руске инвестиције постале фактор подршке националној економији и стабилности и оне ће ту функцију свакако вршити и у скоријој будућности, јер имају дугорочну перспективу. Такође је важно истаћи да се руски капитал разликује од западног по томе што не поставља политичке услове за своје присуство, него се базира искључиво на економским показатељима. На крају бих желео да истакнем да у региону као што је Република Српска, која је толико наклоњена Русији, новац не може бити уложен само у економију. Улога Русије у региону увек је била шира од економске – била је кулурна и цивилизацијска. Због тога, инвестирајући у економију и инфраструктуру, неопходно је инвестирати и у људе који су наклоњени Русији као алтернативној сили у савременом полицентричном свету. У вези са тим је за велике руске компаније које послују у овом региону крајње важно да подржавају одговарајуће структуре које се баве међународном хуманитарном (образовном и културном) сарадњом, као и да посвећују велику пажњу питањима стварања у јавности позитивне слике о својој делатности и имиџу саме компаније, али и Русије као државе. То ће помоћи јачању веза између балканског региона и Русије, као и веза између људи, а добри међуљудски односи ће бити најбоља заштита руских инвестиција и најбоља реклама савремене Русије, њене привлачности и њених могућности.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“