„Нормандијска четворка” покушава да избегне ескалацију у Донбасу

Фотографија: REUTERS

Фотографија: REUTERS

Министри спољних послова Русије, Украјине, Француске и Немачке позвали су сукобљене стране у Донбасу да се хитно договоре о повлачењу тешког наоружања са линије фронта и да испуњавају све одредбе минских споразума. То је неопходно како би се избегла нова ескалација борбених дејстава. Руски експерти сматрају да и даље постоје шансе за мирно решавање конфликта, али истичу и факторе који ометају реализацију мировног процеса.

Сусрет министара спољних послова Русије, Немачке, Француске и Украјине у Паризу одржан је 23. јуна увече. Преговори су трајали више од три сата. Говорећи о резултатима сусрета, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је изјавио да су министри углавном разговарали о томе на који начин је могуће успоставити директан дијалог између Кијева и добровољаца Донбаса.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је изјавио да су министри углавном разговарали о томе на који начин је могуће успоставити директан дијалог између Кијева и добровољаца Донбаса

Како је изјавио немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер, у Паризу је много времена посвећено претресању питања ко је крив за кршење режима прекида ватре. Његов француски колега Лоран Фабијус саопштио је да су министри спољних послова позвали сукобљене стране да до 26. јуна постигну споразум о повлачењу тенкова и другог тешког наоружања из зоне конфликта. Министар спољних послова Украјине Павел Климкин је после сусрета изјавио да су и даље главне три теме: прекид ватре, размена заробљеника и одржавање избора у „побуњеним регионима” по стандардима ОЕБС-а.

Механизми контроле

По мишљењу Дмитрија Данилова, шефа Одељења за европску безбедност Института за Европу Руске академије наука, сусрет у Паризу је још један покушај да се реши проблем лошег функционисања минског мировног процеса, што се одражава у заоштравању ситуације у Донбасу.

Раније, почетком јуна, вођене су интензивне борбе у Марјинци која је фактички предграђе Доњецка. Према појединим подацима, у тим борбама је било неколико десетина жртава. У Донбасу се настављају свакодневна ракетирања за која стране оптужују једна другу. Како је истакао експерт, у сусрету су предложене конкретне мере за побољшање безбедносне ситуације, и оне подразумевају демилитаризацију Широкина (села у Доњецкој области где у последње време често долази до оружаних сукоба између кијевских оружаних формација и добровољаца Донбаса) и обезбеђење ефикасне контроле режима прекида ватре, пре свега уз помоћ мисије ОЕБС-а.

Данилов сматра да и даље има основа за умерени оптимизам поводом тока мировног процеса у Донбасу, и поред свакодневних саопштења о повременим сукобима и ракетирању. О томе, по његовом мишљењу, сведочи и чињеница да покровитељи мировног процеса активније раде на његовој реализацији. Наду у мирно решење Данилов везује и за рад механизама контроле у зони конфликта, а то су мисија ОЕБС-а и Контролна комисија у чијем саставу су представници РФ и Украјине. Она се налази на линији раздвајања и прати како се поштују мински споразуми.

Да ли су стране спремне за мир?

Паралелно са сусретом одржаним у престоници Француске, у Минску је 23. јуна одржана пета рунда преговора контакт-групе која се састоји од представника Русије, Украјине, ОЕБС-а и Донбаса.

Међутим, у главном граду Белорусије није постигнут никакав напредак. Било је саопштено да је донета одлука о интензивирању рада подгрупе за политичка питања (http://www.bbc.com/russian/international/2015/06/150624_minsk_ukraine_talks), што је учињено на иницијативу ОЕБС-а. Та подгрупа је у Минску разматрала тему избора и посебног статуса Донбаса. Истовремено подгрупа за хуманитарна питања припрема нову размену заробљеника.

Са друге стране, постоји мишљење да ни у „нормандијском” формату, ни у оквиру контакт-групе неће бити постигнути озбиљнији резултати све док сукобљене стране, тј. Кијев и самопроглашене републике, не изгубе жељу и могућност да постигну своје циљеве војним путем.

Александар Храмчихин, заменик директора Института за политичку и војну анализу, сматра да је садашњи облик конфликта, са борбеним дејствима која су мање интензивна него раније, плод спољних притисака на обе стране. По његовом мишљењу, ако се ситуација не заоштрава, то је пре свега везано за чињеницу да „нико не жели први да почне [офанзиву већих размера]”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“