Грађани Русије не попуштају под притиском санкција

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

70% грађана Русије сматра да Русија не треба да чини никакве уступке због санкција. Трећина становника изјаснила се да санкције представљају проблем, али то нема никакве везе са популарношћу Владимира Путина, која је недавно достигла свој максимум – сада руског председника подржава 89% грађана. Експерти покушавају да објасне „феномен санкција” у разговору са дописницима „Руске речи”.

70% грађана Русије сматра да њихова земља не треба да прихвата никакве компромисе због западних санкција. То је резултат јунског истраживања „Левада центра“. Варијанту „тражити компромис, чинити уступке како би смо се ослободили санкција“ подржава 20% испитаника. Са друге стране, социолози констатују да санкције представљају проблем за трећину грађана, али то не утиче на популарност председника Путина, која и даље расте. Недавно је ниво подршке народа Владимиру Путину оборио још један рекорд – достигао је 89%.

Поверење у председника

Може се рећи да је број грађана који одобравају игнорисање западних санкција стабилан, као и број оних који сматрају да Русија треба да настави са досадашњом политиком у погледу Крима и југоистока Украјине. Њихов број је од јануара 2015. године порастао само за 1%, а од септембра 2014. године за 2%. Исто тако је стабилан и проценат оних који се залажу за тражење компромисног решења. Наталија Зоркаја, руководилац одељења социјално-политичких истраживања „Левада центра“, изјавила је у интервјуу за „Руску реч” да по њеном мишљењу у друштву ипак расте страх од неизвесности, бојазан од војне интервенције и социјална несигурност.

„То се види и по другим нашим анкетама. Наиме, 60% испитаника је забринуто за своју будућност“, објашњава она. И управо то наводи људе да „потпуно одустану од покушаја да промене било шта у земљи“ и приморава их да пребацују одговорност на руководеће кадрове, износи своје мишљење представница „Левада центра“.

„Народ је поверио председнику ’право на размишљање’, јер је он досада оправдао њихова очекивања. Током свих ових година материјално благостање је било у порасту, а добили смо и нове, односно старе територије“, слаже се руководилац Политичке експертске групе Константин Калачов. Тако се испоставило да санкције, чији је циљ био да пољуљају поверење грађана Русије у Путинову политику, засада изазивају само супротну реакцију, то јест, збијају редове око националног лидера, сматра Леонид Пољаков, професор Одељења за политичке науке Универзитета „Висока школа економије“. „То се дешава иако заиста значајан сегмент руског становништва ипак осећа утицај западних санкција“, додаје он.

Логична реакција

Сви сабеседници „Руске речи“ слажу се да се проблем санкција у народу доживљава искључиво као цена коју Русија плаћа за национално достојанство. При томе треба имати у виду да „обични грађани Русије не пате због санкција, него због контрасанкција“, убеђен је аналитичар социолошког центра „Лабораторија Криштановске“, Михаил Коростиков. „Највероватније грађани не праве разлику између санкција и контрасанкција, и због тога се залажу за оштре ставове“, објашњава он.

По његовим речима, не треба заборављати чињеницу да преко 70% грађана Русије уопште нема пасош, и да отприлике исто толико грађана нема уштеђевину, тако да их девалвација не брине. Негодовање се јавља код 38% испитаника ­– они су за оштре узвратне санкције, и то њихово негодовање је изазвано контекстом у коме се Русија приказује на Западу. „Сада се Русија пореди искључиво са ’Исламском државом’ и еболом. То, наравно, иритира грађане Русије, тако да је њихова реакција потпуно логична“, каже он.

Има и таквих експерата који тврде да бројку од 70% не треба узимати здраво за готово. То истраживање, каже Калачов, изражава само квантитет, јер људи на питање да ли треба наставити овакву политику одговарају са „да”, „не” или „не знам”. „Међутим, ако исте те људе питате како ће се осећати ако не будемо имали, на пример, јапанске памперс пелене или немачке лекове, одговори ће бити сасвим друкчији“, сматра он.

Народ је бирао стабилност, а не реформе

Сада, када су грађани указали огромно поверење националном лидеру, он је добио доста простора за политичке маневре, као што су, рецимо, непопуларне реформе, истиче Пољаков. У такве реформе спада, на пример, подизање узрасне границе за одлазак у пензију или оштрија политика према крупним државним компанијама. Узгред, тезу о томе да је „велика популарност Владимира Путина тренутак за реформе“ износили су у јавност и Александар Бречалов, копредседник централног штаба Општеруског народног фронта (друштвенополитичка организација коју је 2011. године основао Путин), и бивши министар финансија Алексеј Кудрин.

Руско друштво, међутим, не жели реформе, убеђени су експерти. „Напротив, разговори о реформама нервирају народ, јер се људи боје нове перестројке“, каже Калачов. „Чак и ако председник не оправда сва очекивања, његова популарност неће опасти“, уверен је он. „Докле год функционише поређење Путина са Јељцином, тј. садашње ситуације са ситуацијом из 90-их година, ништа се у том погледу неће променити“, закључује експерт. „С обзиром да је ’стабилност’ кључна реч у сваком председничком мандату Владимира Владимировича, сумњам да становништво од њега очекује реформе. Најважније је да се стање не погорша“, констатује Коростиков.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“