БРИКС размотрио перспективе Нове банке за развој

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

У Уфи је уочи самита БРИКС-а одржана седница Пословног савета ове групе земаља. Основна тема дискусије биле су перспективе Нове банке за развој.

У Уфи је 8. јула одржана седница Пословног савета БРИКС-а. На њој су сумирани резултати протекле године, у којој је Бразил био председавајућа земља. Учесници седнице усвојили су извештај који ће бити уручен председницима држава и влада „петорке” током самита 9. јула. У документу су изнета главна питања на којима треба да пораде све земље ове алијансе.

Перспективе

Кључна тема дискусије на седници Пословног савета, као што се и очекивало, биле су перспективе Нове банке за развој (НБР), као и могућности учесника у њеном раду да послују у националним валутама.

Како је истакао министар финансија Русије Антон Силуанов у своме саопштењу после седнице, Нова банка за развој основана је ради финансирања инфраструктурних пројеката. Најављени капитал банке износи 100 милијарди долара. Уплаћени капитал износи 10 милијарди долара. У буџету Руске Федерације предвиђена су одговарајућа средства. Уношење измена у капитал реализоваће се у наредних пет година.

До краја године свака земља БРИКС-а предложиће своје пројекте, а Нова банка за развој ће изабрати најефикасније. Прво финансирање ће бити реализовано почетком наредне године.

Пројеката је много. Има и таквих који су већ детаљно разрађени. Пре годину дана руска страна је на самит у Бразилу донела 37 предлога, које су заједнички формулисали Трговинско-индустријска комора и Министарство економског развоја РФ. Постоје и пројекти корпорације „Ростехнологии”, везани за брзу изградњу лучних објеката, за шта су заинтересоване све земље БРИКС-а. Бразилска страна је изнела предлог изградње трансокеанске трасе која би ишла преко територија Бразила, Аргентине, Парагваја и Чилеа.

Међу одабраним пројектима може се наћи и изградња супербрзе магистралне пруге Москва – Казањ, замишљене као део саобраћајне линије Москва – Пекинг.

Конкуренција

Антон Силуанов истакао је на седници да ће НБР БРИКС-а морати да послује у јакој конкуренцији. Будући да је ова банка основана после Азијске банке за инфраструктурне инвестиције са истим капиталом, разматра се питање координисања њиховог пословања.

Конкретно, могућа је заједничка реализација пројеката у којој би учествовале обе ове финансијске структуре. То би били велики концесиони пројекти за које је заинтересовано неколико земаља, као што су, рецимо, Русија и Кина заинтересоване за развој Економског пута свиле.

На дневном реду менаџмента НБР БРИКС-а је припрема што једноставнијих процедура за доношење одлука. Те процедуре не треба да буду дуготрајне и бирократизоване, тј. треба да буду ефикасније од механизама других финансијских институција.

Радне групе

Сергеј Катирин, председник Трговинско-индустријске коморе Руске Федерације и председник руског националног дела Пословног савета БРИКС-а, саопштио је за „Руску реч” да је неопходно, како сматрају чланови Пословног савета, да пословни кругови имају представнике у руководећим органима Нове банке за развој, или бар могућност да контактирају са њима, како би могли утицати на начин разматрања и финансирања пројеката.

На Пословном савету БРИКС-а је, између осталог, размотрено и побољшање пословне климе у свим земљама „петорке”, као и читав комплекс питања везаних за визни режим и поједностављивање кретања предузетника, робе, услуга и финансија, као и за зближавање стандарда, техничких правилника и других административних процедура.

По речима Сергеја Катирина, досада је постојало пет радних група, а сада су формиране још две: за пољопривреду и за уклањање административних баријера. Ова последња група је „збирна”, јер се у њој стичу предлози из свих осталих радних група, будући да у свим сферама постоји доста баријера које ометају пословање.

Тема која свакако интересује све стране је и развој малог и средњег бизниса. Тај сегмент пословних кругова није довољно заступљен у Пословном савету БРИКС-а. Међутим, свака од пет земаља веома је заинтересована за развој пословних контаката на овом нивоу и унутар своје територије, и међу чланицама БРИКС-а.

„Као што је познато, мали бизнис је регионалан, а често је и на нивоу једне општине, али ипак многи предузимачи у овој сфери имају могућност да производе за извоз и да организују заједничку производњу”, нагласио је Сергеј Катирин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“