БРИКС размотрио перспективе Нове банке за развој

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

У Уфи је уочи самита БРИКС-а одржана седница Пословног савета ове групе земаља. Основна тема дискусије биле су перспективе Нове банке за развој.

У Уфи је 8. јула одржана седница Пословног савета БРИКС-а. На њој су сумирани резултати протекле године, у којој је Бразил био председавајућа земља. Учесници седнице усвојили су извештај који ће бити уручен председницима држава и влада „петорке” током самита 9. јула. У документу су изнета главна питања на којима треба да пораде све земље ове алијансе.

Перспективе

Кључна тема дискусије на седници Пословног савета, као што се и очекивало, биле су перспективе Нове банке за развој (НБР), као и могућности учесника у њеном раду да послују у националним валутама.

Како је истакао министар финансија Русије Антон Силуанов у своме саопштењу после седнице, Нова банка за развој основана је ради финансирања инфраструктурних пројеката. Најављени капитал банке износи 100 милијарди долара. Уплаћени капитал износи 10 милијарди долара. У буџету Руске Федерације предвиђена су одговарајућа средства. Уношење измена у капитал реализоваће се у наредних пет година.

До краја године свака земља БРИКС-а предложиће своје пројекте, а Нова банка за развој ће изабрати најефикасније. Прво финансирање ће бити реализовано почетком наредне године.

Пројеката је много. Има и таквих који су већ детаљно разрађени. Пре годину дана руска страна је на самит у Бразилу донела 37 предлога, које су заједнички формулисали Трговинско-индустријска комора и Министарство економског развоја РФ. Постоје и пројекти корпорације „Ростехнологии”, везани за брзу изградњу лучних објеката, за шта су заинтересоване све земље БРИКС-а. Бразилска страна је изнела предлог изградње трансокеанске трасе која би ишла преко територија Бразила, Аргентине, Парагваја и Чилеа.

Међу одабраним пројектима може се наћи и изградња супербрзе магистралне пруге Москва – Казањ, замишљене као део саобраћајне линије Москва – Пекинг.

Конкуренција

Антон Силуанов истакао је на седници да ће НБР БРИКС-а морати да послује у јакој конкуренцији. Будући да је ова банка основана после Азијске банке за инфраструктурне инвестиције са истим капиталом, разматра се питање координисања њиховог пословања.

Конкретно, могућа је заједничка реализација пројеката у којој би учествовале обе ове финансијске структуре. То би били велики концесиони пројекти за које је заинтересовано неколико земаља, као што су, рецимо, Русија и Кина заинтересоване за развој Економског пута свиле.

На дневном реду менаџмента НБР БРИКС-а је припрема што једноставнијих процедура за доношење одлука. Те процедуре не треба да буду дуготрајне и бирократизоване, тј. треба да буду ефикасније од механизама других финансијских институција.

Радне групе

Сергеј Катирин, председник Трговинско-индустријске коморе Руске Федерације и председник руског националног дела Пословног савета БРИКС-а, саопштио је за „Руску реч” да је неопходно, како сматрају чланови Пословног савета, да пословни кругови имају представнике у руководећим органима Нове банке за развој, или бар могућност да контактирају са њима, како би могли утицати на начин разматрања и финансирања пројеката.

На Пословном савету БРИКС-а је, између осталог, размотрено и побољшање пословне климе у свим земљама „петорке”, као и читав комплекс питања везаних за визни режим и поједностављивање кретања предузетника, робе, услуга и финансија, као и за зближавање стандарда, техничких правилника и других административних процедура.

По речима Сергеја Катирина, досада је постојало пет радних група, а сада су формиране још две: за пољопривреду и за уклањање административних баријера. Ова последња група је „збирна”, јер се у њој стичу предлози из свих осталих радних група, будући да у свим сферама постоји доста баријера које ометају пословање.

Тема која свакако интересује све стране је и развој малог и средњег бизниса. Тај сегмент пословних кругова није довољно заступљен у Пословном савету БРИКС-а. Међутим, свака од пет земаља веома је заинтересована за развој пословних контаката на овом нивоу и унутар своје територије, и међу чланицама БРИКС-а.

„Као што је познато, мали бизнис је регионалан, а често је и на нивоу једне општине, али ипак многи предузимачи у овој сфери имају могућност да производе за извоз и да организују заједничку производњу”, нагласио је Сергеј Катирин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“