БРИКС прераста у моћну организацију

Фотографија: REUTERS

Фотографија: REUTERS

У Уфи је завршен самит БРИКС-а. Руски експерти различито оцењују резултате овог сусрета. Једини тврде да заједница Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике на наше очи престаје да буде клуб држава попут Г-7 и постаје јасно дефинисана организација, док други сматрају да је још рано изводити такве закључке.

У главном граду Башкирије завршен је самит БРИКС-а. Како је изјавио председник Русије Владимир Путин, учесници самита су се договорили да координирају ставове када је реч о питањима светске политике. Према Путиновим речима, лидери су потврдили спремност да интензивно раде на реформи светске финансијско-економске архитектуре и на проширивању улоге коју земље у развоју имају у ММФ-у.

Експерти сматрају да је главно достигнуће самита то што су покренути финансијски механизми попут БРИКС-ове Банке за развој и пула условних валутних резерви.

Аналитичари истичу да је за Русију овај самит значајан пре свега због подршке коју су партнери из БРИКС-а пружили Москви по питању санкција, осудивши сличне потезе Запада, као и због подршке начину на који Руска Федерација приступа решавању украјинског конфликта, тј. искључиво политичким средствима путем поштовања минских споразума. Како је истакао Георгиј Толораја, директор Националног комитета за истраживање БРИКС-а, самит је показао да су његови учесници јединствени и по питању приступа решавању других регионалних конфликата, што указује на важност БРИКС-а „као формата у коме се могу разматрати безбедносна питања и дефинисати перспективе развоја светске политике”.

Да ли ће клуб прерасти у блок?

Експерти сматрају да је главно достигнуће самита то што су покренути финансијски механизми попут БРИКС-ове Банке за развој и пула условних валутних резерви. По мишљењу директора Института за проблеме глобализације Михаила Дељагина, ти кораци сведоче да је ова група држава подигла своју сарадњу на виши ниво. „Досада је БРИКС био клуб држава попут Г-7, али сада, после оснивања финансијских институција сличних ММФ-у и Светској банци, направљен је корак у правцу стварања јасно дефинисане организације”, рекао је Дељагин за „Руску реч”.

Са друге стране, како истиче директор Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки, самит у Уфи сведочи „о релативно успешном, али крајње спором напредовању”. Експерт је истакао да би БРИКС-ова Банка за развој већ сада могла да функционише, али она прве пројекте почиње да финансира тек догодине, као што је 9. јула потврдио Владимир Путин. Аналитичар сматра да је таква спорост условљена одсуством јасне представе учесника овог пројекта о карактеру и циљевима нове банке. „По мом мишљењу, све стране још увек нису до краја дефинисале шта желе: да БРИКС постане прави блок држава који ће бити прилично ефикасан, или да то буде само некакав облик мултилатералних односа”, рекао је Кагарлицки за „Руску реч”. По његовом мишљењу, постоји потенцијал за стварање веома моћног блока, који би лако могао да буде конкуренција Европској унији.

Георгиј Толораја такође наглашава да је кретање у правцу претварања БРИКС-а у организацију споро и опрезно. „Не желе све земље да стварају некакве наднационалне органе”, рекао је он за „Руску реч”, истакавши да је ипак основан виртуелни секретаријат уједињења, о чему је у Уфи усаглашен меморандум. Експерт посебно истиче да је озбиљно достигнуће и сама чињеница да су земље БРИКС-а демонстрирале јединство по важним глобалним питањима у сложеној међународној политичкој ситуацији у којој се сада нашла Руска Федерација, а делимично и Кина.

Пројекти

Важност чињенице да је БРИКС основао Банку за развој у контексту актуелне конфронтације са Западом истакао је у интервјуу за „Руску реч” и Марсељ Салихов, шеф економског одељења фонда „Институт за енергетику и финансије”. По његовим речима, сада, када су руске компаније одсечене од западног капитала, појава алтернативног извора финансирања треба благотворно да делује на руску економију. Аналитичар очекује да ће Банка за развој постати важан механизам за привлачење кинеског капитала у руску економију, и додаје да се у последње време у Русији много говори о финансијским ресурсима из Кине, али конкретне инвестиције још увек не пристижу.

Како је 9. јула саопштио Владимир Путин, Банка за развој ће се бавити кредитирањем крупних заједничких пројеката везаних за саобраћајне и енергетске инфраструктуре, као и за развој индустрије. Руски лидер је изјавио да је Русија као председавајућа земља БРИКС-а предложила „мапу пута” инвестиционе сарадње. „Обавили смо консултације са нашим пословним круговима и већ смо у ’мапу пута’ уврстили око 50 пројеката и иницијатива, међу њима и предлог о оснивању енергетске асоцијације и међународног центра за истраживања у области енергетике, као и савеза фабрика за ливење метала”, изјавио је руски председник.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“