ШОС – нови „незападни центар Евроазије“

Самитом Шангајске организације за сарадњу (ШОС), који је завршен у Уфи, отворена је нова фаза у историји ШОС-а, изјавио је руски председник Владимир Путин. Експерти се генерално слажу са том констатацијом, али ипак сматрају да треба сачекати и видети како ће рад обновљене организације изгледати у пракси.

Шта Индија и Пакистан доносе у ШОС?
Шангајска организација за сарадњу (ШОС) ускоро ће добити две нове чланице: Индију и Пакистан.

Сви се слажу да је најважнији резултат самита почетак процедуре придруживања Индије и Пакистана ШОС-у. То се дешава први пут за ових 14 година, колико постоји организација. Како је у интервјуу за „Руску реч“ истакао Леонид Гусев, старији научни сарадник Центра за проучавање источне Азије и ШОС-а Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО), Индија и Пакистан ће донети организацији огроман демографски и економски потенцијал, а самим тим и нови квалитет. Тако ШОС постаје моћнији играч на светској политичкој сцени, „други, незападни центар Евроазије“, како је ту промену окарактерисао шеф центра Александар Лукин у извештају припремљеном за Валдајски клуб. Важно је и то што обе земље поседују нуклеарно оружје, тако да уједињењем са њима ШОС добија на значају. „Улазак Њу Делхија и Исламабада у ШОС има важан геополитички значај, јер се на тај начин ствара својеврсна спона између Централне, Источне и Јужне Азије, чиме се ти региони на известан начин уједињују“, изјавио је за „Руску реч“ Ватанјар Јагја, шеф катедре за светску политику Факултета међународних односа Санктпетербуршког државног универзитета.

Другачији однос Москве

Како истиче Леонид Гусев, ШОС ће такође постати и трибина за преговоре између Њу Делхија и Исламабада (на чије односе баца сенку проблем спорних територија у пограничном Кашмиру), што се може позитивно одразити на безбедносну ситуацију у региону. По мишљењу овог аналитичара, много зависи од даљег унутрашњег развоја организације, тј. од тога хоће ли она искористити импулс који добија садашњим проширењем, и хоће ли заиста прерасти у структуру која функционише после доскорашње доста „троме“ фазе свог развоја.

Импулс који је сада добио ШОС умногоме је повезан са променом односа Москве према овој организацији у контексту погоршања односа између Русије и Запада поводом украјинске кризе, тврде аналитичари. Тај промењени однос Русије посматрачи су видели у новом ставу Москве према економској сарадњи у оквиру ШОС-а. Раније се Москва, како у своме реферату тврди Лукин, прибојавала економске доминације Пекинга, па је блокирала предлоге везане за развој економске интеграције, између осталог и пројекат оснивања ШОС-ове Банке за развој. Међутим, на овом самиту у Уфи Владимир Путин је сарадњу у финансијској сфери окарактерисао као један од приоритетних задатака организације. Поред Банке за развој председник Русије поменуо је и идеју о формирању међународног центра за пројектно финансирање. Путин је такође говорио о потреби за активирањем деловања Енергетског клуба ШОС-а на бази Транссибирске и Бајкалско-амурске железничке магистрале. Као важан задатак Путин је поменуо и „прожимање“ двају економских интеграционих пројеката – Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) и кинеског Економског појаса „Пут свиле“. 

„Кошмари америчких геополитичара“

Како је за „Руску реч“ изјавио Јевгениј Минченко, директор Међународног института за политичку експертизу, унутар ШОС-а ће јачати сарадња и по питањима безбедности: „Заједничке војне вежбе ће се изводити далеко чешће, а увежбаваће се варијанте координисаног деловања у случају кризе у земљама Централне Азије“.

БРИКС прераста у моћну организацију
У Уфи је завршен самит БРИКС-а. Руски експерти различито оцењују резултате овог сусрета.

Путин је заиста у Уфи саопштио да су се лидери земаља ШОС-а договорили о интензивнијој координацији између министарстава одбране и даљем извођењу годишњих антитерористичких војних вежби.

Сумирајући утиске после самита ШОС-а и БРИКС-а (овај други је завршен у Уфи дан раније), Минченко је рекао да су ти сусрети постали симбол заокрета Русије према Истоку: „Кошмари америчких геополитичара постају стварност“, јер су САД „гурнуле Путина у загрљај Кине“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.