Формирана руска „стоп-листа” страних НВО

Фотографија: ТАСС

Фотографија: ТАСС

Савет Федерације обнародовао је патриотску „стоп-листу“ која обухвата 12 страних организација осумњичених за антируско деловање. Међу њима су Freedom House и фондације „Мек Артур” и „Сорос“. Списак може бити проширен, упозоравају сенатори.

Савет Федерације је 8. јула упутио Државном јавном тужилаштву, Министарству правде и Министарству спољних послова РФ патриотску „стоп-листу“. Она обухвата 12 страних организација (8 америчких, 3 украјинске и једну пољску). Ове организације углавном финансирају владе других држава, те сенатори сматрају да се преко њих „врши притисак на вредности и институције у Русији“.

Сами сенатори су у више наврата наглашавали да је списак отвореног карактера и да је формиран уз учешће представника Грађанске коморе РФ, Министарства спољних послова, Федералне сужбе за финансијски мониторинг, Државне думе и других структура.

Представници горњег дома руског парламента кажу да је овај списак организација засада само „упозорење“, тј. нема правну силу и донет је са циљем да јавно тужилаштво провери подпада ли њихово деловање под закон о „непожељним организацијама“.

«Нисмо баш толико наивни»

У Сједињеним Америчким Државама функционише 15 хиљада невладиних организација у сфери спољне политике, истакла је председница Савета Федерације Валентина Матвијенко, и буџети појединих међу њима већи су од буџета Министарства спољних послова Руске Федерације. „Јасно је каква огромна средства се усмеравају преко њих, наводно са циљем да се усаврши демократија, <…> али јасно је какви су њихови прави циљеви. Ми нисмо баш толико наивни“, додала је она.

Како је за „Руску реч“ објаснио Константин Косачов, иницијатор стоп-листе и председник Комитета Савета Федерације за међународна питања, на листу су доспеле организације „које су познате по својој политичкој ангажованости“, и које су се „већ показале у суседним земљама, а у многим случајевима и код нас у Русији“. „Формално се у статуту таквих организација декларишу позитивни циљеви: подршка развоју демократије и институција грађанског друштва, поштовању људских права и слобода...“, набраја сенатор. Међутим, у могим случајевима, како је рекао, њихова делатност се своди на ширење „необјективних и исполитизованих информација, као и на распиривање протестног расположења“. Сигнали о политичкој активности страних НВО или активности која је блиска политичкој долазе нам, пре свега, из различитих региона, каже Косачов. Раније, 3. јула, на отвореном саветовању Савета Федерације речено је да су те податке сенатори добијали, између осталог, и од Федералне службе безбедности и Државног јавног тужилаштва.

Сами сенатори су у више наврата наглашавали да је списак отвореног карактера и да је формиран уз учешће представника Грађанске коморе РФ, Министарства спољних послова, Федералне сужбе за финансијски мониторинг, Државне думе и других структура.

Вук у јагњећој кожи

У фондацији „Мек Артур” је вест о стављању ове организације на патриотску стоп-листу дочекана „са великим жаљењем“. „Ми смо разочарани“, речено је у обраћању председника овог фонда Џулије Сташ које је достављено „Руској речи“. Фондација још увек очекује коначан закључак у коме ће се констатовати да су њихове активности „увек биле усклађене са руским законима“. „Фондација ’Мек Артур’ је потпуно независна од америчке владе и не добија никаква средства од ње. Ми нисмо укључени у политичке активности нити их подржавамо“, каже Џулија. Она истиче да се уз подршку овог фонда у Русији појавило мноштво независних универзитета. „У области људских права наши грантови подржавају незаштићене руске грађане и грађанске слободе читавог руског народа”.

Чињеницу да су највеће стране фондације доспеле на руску листу шеф „Кримске теренске мисије за људска права”, Андреј Јуров окарактерисао је као „потпуно предвидљиву“. „Једноставно је направљена листа најпознатијих спонзора“, пожалио се он у интервјуу за „Руску реч“. Међутим, за њега је било „потпуно неочекивано” што се његова сопствена организација такође нашла на овом списку. То уопште и није организација, него иницијатива неколицине бораца за људска права из Русије и Заједнице независних држава, објашњава Јуров [удружење се појавило 5. марта 2014. године уз подршку програма УН за развој у Украјини]. „Ми немамо ни чланство, ни буџет, ни канцеларије. Ми немамо ништа. Ми нисмо ни регистровани“. По његовим речима, нерегистровани борци за људска права су се бавили само мониторингом људских права на Криму „и то веома опрезним мониторингом, далеким од било каквих политичких оцена“, а пре тога су „прилично добро“ сарађивали са апаратом опуномоћеника за људска права Русије и са председичким Саветом за развој грађанског друштва и људска права. „Ми смо управо били пример да независни борци за људска права могу легално да раде на Криму. У том смислу се Министарству спољних послова Русије наше функционисање далеко више исплатило него забрана нашег рада“, вајка се Јуров.

Игор Минтусов, председник Руске асоцијације политичких консултаната и члан савета директора Европске асоцијације политичких консултаната, жали се да је избор организација које су стављене на стоп-листу искључиво политичке природе. „Савет Федерације хвата сигнале које му шаље руководство државе, тј. председник и његова администација“, изјавио је он у разговору за „Руску реч“. Чињеница је да су ове стране организације финансирале рад руских невладиних организација које закон третира као стране агенте, и то је, по мишљењу Игора Минтусова, могло утицати да се оне нађу на овој листи.

Стоп-листа је знак упозорења и за руске органе извршне власти и за ове организације, сматра професор одељења за политичке науке универзитета ВШЕ („Висока школа економије“) Леонид Пољаков. Он, међутим, сматра да се може говорити о политичким мотивима само уколико ове организације приме тај сигнал и преиспитају своју политику у земљи, сматра он. „Ако оне ипак схвате да раде у Русији и да треба да узимају у обзир наше интересе, а не да по сваку цену раде само за себе, онда ова одлука да се ставе на стоп-листу може бити и поништена“, сматра политиколог.

Минтусов је уверен да је сада одсечен важан канал финансирања руског некомерцијалног сектора, а да су фондације са листе добиле етикету на којој пише: „Руски грађани, обратите пажњу! Будите опрезни, јер се у вашој близини може налазити вук у јагњећој кожи“. Можда ће руске НВО изгубити изворе који их финансирају, слаже се Пољаков, али додаје: „нека се то компензује тако што ће бити отклоњена штета која се наноси држави“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“