Русију чуди став САД о систему ПРО у Европи после споразума са Ираном

Фотографија: EPA

Фотографија: EPA

САД саопштавају да склапање споразума о иранском нуклеарном програму неће утицати на планове Вашингтона везане за стварање система европске противракетне одбране (ПРО) које Москва критикује, и потребу за тим пројектом објашњавају политиком Ирана који наставља да развија програм балистичких ракета. Руски експерти истичу да је образложење Вашингтона чиста формалност и тврде да је опасност од Ирана потпуно илузорна.

После споразума који је „шесторка” склопила 14. јула са Ираном шеф руске дипломатије Сергеј Лавров подсетио је на обећање председника САД Барака Обаме да ће одустати од европског система противракетне одбране (ПРО) уколико буде постигнут договор са Техераном. Вашингтон је, међутим, одговорио да споразум са Ираном и европски систем ПРО нису међусобно повезани. 

Систем Националне противракетне одбране у САД

Систем Националне противракетне одбране у САД је почео да се тестира 1999. године, за време председника Била Клинтона. Две године касније, када је председник већ био Џорџ Буш Млађи, објављено је да систем неће бранити само територију САД, него и њихових савезника. Затим су 2002. године САД једнострано напустиле споразум о ПРО који су 1972. године потписале са Совјетским Савезом, и који је у великој мери ограничавао ширење противракетних система. У оквиру стварања европског елемента америчког система ПРО планирано је оснивање база у Румунији и Пољској. У Румунији је 2013. почела изградња војне базе на којој ће бити размештени противракетни системи и радарске станице, а у Пољској ће база ПРО почети да се гради 2016. године и треба да буде завршена након две године. Систем ПРО, према изјавама званичника САД, треба да штити Сједињене Америчке Државе и њихове савезнике од могућег напада земаља као што су Иран и Северна Кореја. Са друге стране, власти Русије изјављују да амерички систем ПРО представља опасност за руски потенцијал нуклеарног одвраћања.

Сутрадан након склапања споразума са Ираном неименовани извор у Стејт департменту изјавио је за руску агенцију Sputnik да „успешно решење нуклераног проблема не отклања потребу за стварањем ПРО као заштите од иранских ракета“. Како је у Вашингтону истакнуто у вези са тим, Иран поседује највеће залихе балистичких ракета на Блиском истоку. Вашингтон је такође подсетио да постигнути споразум подразумева задржавање санкција УН у погледу балистичког програма Ирана у наредних осам година (http://ria.ru/world/20150715/1128839484.html). Амерички амбасадор у Пољској Стивен Мал поновио је ове аргументе, изјавивши да споразум са Ираном неће утицати на планове САД везане за изградњу базе система ПРО у Пољској. По његовим речима „споразум [са Ираном] нема никакве везе са програмом развоја иранских балистичких ракета“ (http://www.tvn24.pl/wiadomosci-ze-swiata,2/ambasador-usa-w-polsce-obawy-ze-tarczy-nie-bedzie-sa-nieuzasadnione,560439.html). Амбасадор Руске Федерације при НАТО-у Александар Грушко реаговао је на те речи изјавом да је право чудо „колико лако Вашингтон одустаје од приступа који је претходно прокламовао“ (http://ria.ru/world/20150716/1132144553.html). 

Нуклеарно оружје и балистичке ракете 

Руски војни експерт и главни уредник листа „Арсенал Отечества“ Виктор Мураховски рекао је у интервјуу за „Руску реч“ да је тешко игнорисати толико лукавства колико се примећује у покушајима да се питање нуклеарног програма Ирана одвоји од напора Техерана везаних за стварање балистичких ракета. Са једне стране, у споразуму се заиста говори о нуклеарном програму, а не о иранским балистичким ракетама. Али са друге стране нуклеарни програм представља опасност углавном заједно са могућношћу достављања нуклеарних бојевих глава на циљ помоћу балистичких ракета. „Они [Американци], наравно, пре свега доводе у везу програм развоја балистичких ракета са поседовањем нуклеарног оружја, јер је бесмислено градити тако скупе објекте против ракета са обичним бојевим главама“, уверен је експерт. 

Иран не поседује потребне технологије 

При томе ни изјаве о опасности од иранског ракетног програма нису довољно аргументоване. Како је истакао Мураховски, Иран заиста покушава да развије свој програм стварања балистичких ракета, али Техеран у томе није постигао посебан успех и у том смислу нема неке нарочите перспективе. У овом тренутку највеће достигнуће Ирана је што је уз помоћ технологије добијене из Северне Кореје направио ракету на бази старе совјетске ракете Р-17 максималног домета 2 хиљаде километара. Међутим, да би амерички објекти ПРО у Европи могли потенцијално да се примене у одбрани од иранских ракета, Иран би морао двоструко, или више него двоструко да повећа домет својих ракета. Експерт истиче да Иран сада једноставно нема одакле да добије неопходне технологије које су за то потребне, јер их Северна Кореја не поседује, а Руска Федерација се, као и САД, придржава споразума о неширењу сличних пројеката. 

„Измишљена опасност” 

Формалност аргументације САД истиче и Александар Храмчихин, заменик директора Института за политичку и војну анализу. „Ако се гледа чисто формално, онда је тачно да се тај споразум са Ираном не тиче балистичких ракета“, изјавио је он за „Руску реч“. Са друге стране, ни он не види било какву стварну опсност за САД од стране Ирана. По његовим речима, у овом тренутку иранске ракете не могу да стигну до Европе. „Теоретски ће то бити могуће у будућности, али није јасно зашто би то Иран радио?“, пита се Храмчихин. Он сматра да је тешко сагледати било какве разлоге који би приморали Техеран, чак и кад би имао такву могућност, да изврши ракетни удар на територију Европе. Све у свему, по мишљењу овог експерта, Иран у великој мери представља измишљену опасност. 

Како сматрају руски аналитичари, изјаве америчке стране сведоче о томе да на мети противракетног система у Европи није Иран, него су то друге земље, и пре свега – Русија.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“