Зашто се Москва противи оснивању трибунала за малезијски Боинг?

Фотографија: Reuters.

Фотографија: Reuters.

У Савету безбедности УН назире се конфронтација по питању оснивања трибунала за истрагу трагедије малезијског Боинга на небу изнад Донбаса. Следећа расправа заказана је за 27. јул. Украјина, Малезија, Аустралија, Холандија и Белгија позвале су Савет безбедности да хитно оснује трибунал који ће открити и казнити кривце за ову трагедију. Русија се томе успротивила, уз образложење да Савет безбедности нема одговарајућа овлашћења, и уједно је указала на необјективност истраге обарања малезијског авиона. Експерти сматрају да је ово питање сувише исполитизовано, а да су кривци за погибију посаде и путника авиона унапред „одређени”.

Русија се противи ужурбаном доношењу одлуке Савета безбедности УН о оснивању трибунала за истрагу обарања малезијског авиона у јулу 2014. године. „Ако то питање буде стављено на гласање, ја не видим да постоје било какве шансе да нацрт резолуције буде усвојен”, изјавио је стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин. Ова позиција Москве изазвала је оштру критику, па чак и оптужбе да Русија покушава да избегне одговорност.

Москва, међутим, није против суђења кривцима. Штавише, она је пре годину дана подржала резолуцију 2166, којом се управо захтева спровођење свестране и независне истраге ове трагедије. Али она сумња да је у питању „пропагандистичка политичка игра” и покушај да се у ту игру увуче Савет безбедности УН, те зато инсистира на констатацији да се ради о обичном злочину за чију истрагу нема потребе оснивати међународни трибунал, и упозорава на „угрожавање међународног мира и безбедности”. „Малезија и друге земље саме признају да је то кривично дело, а Савет безбедности никада није доносио никакве одлуке везане за кривична дела”, објаснио је Виталиј Чуркин.

Руски званичници подсећају да је и раније било случајева обарања путничких авиона, али УН никада није оснивао специјални трибунал за истрагу тих случајева. „Ако се оснива међународни трибунал, онда он треба да обухвати све случајеве у којима су оружјем оборени путнички авиони. Добро је познато ко је оборио авион компаније ’Сибир’ и ирански авион”, објаснио је новинарима председник Комитета Државне думе за међународна питања Алексеј Пушков. Он је као пример навео обарање иранског путничког авиона 1988. године од стране оружаних снага САД, и руски путнички авион који је украјинска армија оборила 2001. године.

По мишљењу појединих експерата, ради се о политизацији питања везаног за истрагу трагедије малезијског авиона. „Авионска несрећа и обарање авиона не угрожавају мир и безбедност, тј. нису обухваћени чланом Повеље УН у складу са којим се може основати одговарајући трибунал”, рекао је дописнику „Руске речи” Кирил Коктиш, доцент Катедре за политичку теорију Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО). „Због тога је прилично велика вероватноћа да ће се тај трибунал претворити у политички шоу-програм, а циљ таквог шоу-програма је да се појача међународни притисак на Москву”.

Сумњива објективност

Поред тога, с обзиром на општи негативан однос према Руској Федерацији Москва има основа за сумњу у објективност истраге која је у току. „Руским стручњацима је онемогућен равноправан и пун приступ материјалима које поседује међународна група за спровођење техничке истраге”, саопштено је у руском Минстарству спољних послова.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изнео је захтев да се сви подаци ставе на располагање руској страни. „Полазимо од тога да тек након стављања података на располагање може бити одржано прелиминарно разматрање питања одговорности криваца, и онда се можемо саветовати о томе у ком облику се то оптимално може учинити, како не би дошло до злоупотребе функција, прерогатива и ауторитета Савета безбедности УН”, рекао је он.

„У овом тренутку постоји проблем са доказима. Постоје само индиректни докази, па и њихов потпуни списак се држи у тајности, а нису одређени ни непосреди извршиоци. Чак нису саслушани ни многи кључни сведоци”, каже политиколог Дмитриј Офицеров-Бељски, доцент универзитета „Висока школа економије”. Он такође подсећа на врло очигледан негативан однос Запада према Руској Федерацији са једне стране, и идеализацију кијевских власти са друге. „У садашњој ситуацији је веома тешко замислити да ће европски политичари бити спремни да оптуже званични Кијев”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“