Нова Поморска доктрина Русије – од Арктика до Антарктика

Дан руске ратне морнарице у Балтијску у Калињинградској области. Фотографија: Вадим Савицки / Mil.ru, 26. јул 2015

Дан руске ратне морнарице у Балтијску у Калињинградској области. Фотографија: Вадим Савицки / Mil.ru, 26. јул 2015

На дан ратне морнарице Русије 26. јула 2015. године Владимир Путин је обнародовао нову редакцију Поморске доктрине Русије. „Руска реч“ се распитала по чему се нова доктрина разликује од претходне и зашто је дефинисана управо сада.

Поморска доктрина одавно је била „зрела” за ревизију. Њена претходна верзија из 2001. године односила се на период до 2020. године, али промене које су се у протеклих пет година догодиле у свету, и нарочито на границама Русије, толико су крупне да се доктрина мора кориговати како би се обезбедио даљи ефикасан развој националне поморске активности.

После разматрања на различитим нивоима Владимир Путин је усвојио документ. Нова доктрина обухвата период до 2030. године.

Нови правац и стратешки партнери

„Ми смо заједно обавили посао везан за обнављање Поморске доктрине Руске Федерације. Главни циљ овог изузетно сложеног документа је да обезбеди целовитост, доследност и ефикасност поморске политике Русије, усмерене на одбрану државних интереса“, нагласио је Владимир Путин на Дан ратне морнарице, отварајући саветовање које је одржано на фрегати „Адмирал Горшков“.

У новој редакцији је структура Поморске доктрине битно измењена. Функционални правци национале поморске политике у целини су и даље исти (деловање у области поморског саобраћаја, индустријализација и очување ресурса Светског океана, поморска научна истраживања и војно-поморска делатност), док је списак регионалних праваца поморске политике проширен тако што је Антарктик издвојен као засебан правац.

„С обзиром да у последње време има много дешавања везаних за Антарктик, тај регион је постао веома занимљив за Русију“, истакао је потпредседник владе Дмитриј Рогозин. Остали правци су исти као и раније: атлантски, арктички, тихоокеански, каспијски и индоокеански.

Поред тога, доктрина је сада знатно обимнија. Знатно је проширен списак дугорочних задатака и акција чија реализација је планирана у свим главним регионалним правцима.

Дефинисане су важне компоненте националне поморске политике. На тихоокеанском правцу је то „развој пријатељских веза са Кином“, а на индоокеанском – „развој пријатељских веза са Индијом“.

Атлантик и Арктик

Аутори нове редакције Поморске доктрине највише пажње су посветили атлантском и арктичком правцу.

„Атлантски је битан због тога што је у последње време приметан прилично интензиван развој Северноатлантске алијансе, као и њено приближавање нашим границама, за шта Руска Федерација свакако има одговор. Други моменат је везан за сједињење Крима и Севастопоља са Руском Федерацијом, због чега је потребно предузети мере за што бржу интеграцију Крима и Севастопоља у руску економију. И наравно, ту је и поновно успостављање присуства руске ратне морнарице у Средоземном мору“, објашњава Дмитриј Рогозин. „Што се тиче Арктика, тај правац је постао важан због неколико момената: Северни морски пут све више добија на значају, преко Арктика имамо слободан излаз на Атлантски и Тихи океан, и то без икаквих ограничења, и наравно, битан моменат је и богатство епиконтиненталног појаса чија експлоатација захтева посебну пажњу“.

Поклон бродарима

Посебну важност за развој Русије као велике поморске силе има ново поглавље у доктрини које се односи на бродоградњу.

„То је умногоме везано за чињеницу да смо ми током протеклих 10-15 година заиста добили бродоградњу која се у њеном војном сегменту по обиму данас може упоредити са задацима који су решавани у совјетско време“, истакао је током саветовања Рогозин. „Што се тиче цивилне и комерцијалне бродоградње, ми у тој области стимулишемо стварање приватних компанија за бродоградњу и оне су се већ добро показале“.

„Руска Федерација дејствује на основу Поморске доктрине и има намеру да одлучно, доследно и снажно утврђује своје позиције у Светском океану“, наводи се у закључној одредби нове редакције доктрине. Не може ни бити друкчије када је у питању тако велика поморска сила, каква је Русија.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“