Исакијевски храм поново под окриљем Цркве?

Фотографија: Shutterstock.

Фотографија: Shutterstock.

Исакијевски храм у Санкт Петербургу може бити предат Руској православној цркви на трајно коришћење. Такву молбу је градским властима средином јула упутила Санктпетербуршка митрополија.

Исакијевски храм у Санкт Петербургу може бити предат Руској православној цркви на трајно коришћење. Такву молбу је 23. јула градским властима упутила Санктпетербуршка митрополија (према сазнању агенције Интерфакс, слична молба је припремљена и за петербуршки Храм Спаса на крви). Исакијевски храм се данас третира као споменик у коме је смештен истоимени државни музејски комплекс. Протојереј Всеволод Чапљин, шеф синодског одељења Руске православне цркве за везе са јавношћу, сматра да ће храм у новом својству бити доступнији свим посетиоцима. „У Русији има много храмова који немају режим посете, као што су на пример храмови Московског кремља, а којима управљају световне организације, а не црквена општина”, рекао је Чапљин за „Руску реч”. „То је, по мом мишљењу, помало чудно. Сва питања везана за вршење богослужења и рестаурацију храмова треба да решава пре свега црквена јавност”. Иницијатива Санктпетербуршке митрополије изазвала је критику појединих бораца за очување баштине и појединих грађана који страхују да ће један од симбола Петербурга постати затворен за слободне посете туриста (храм сваке године посети преко три милиона људи). Чак је на интернету организовано и прикупљање потписа против предаје Исакијевског храма и Храма Спаса на крви Руској православној цркви (до 30. јула је прикупљено само 8.000 потписа), а посланици градске скупштине обећали су да ће се писменим путем обратити државној изборној комисији са предлогом да се по овом питању одржи референдум. Представници Руске православне цркве објашњавају да ће свима бити омогућен слободан улаз у храм у случају позитивне одлуке о предаји Храма св. Исакија епархији. „О храму може да се брине 40, а не 400 људи, укључујући и професионалне рестаураторе и чуваре”, каже протојереј Всеволод Чапљин. „Тако је у Тројице-Сергијевој лаври, у Храму Христа Спаситеља, у Валаамском манастиру... Храмови који су предати Руској православној цркви на коришћење могу служити као пример веће отворености и ефикасности него државни музеји”.

Са друге стране, координатор удружења грађана „Архнадзор” Константин Михајлов убеђен је да питање о предаји Исакијевског храма не може да се разматра све док Руска православна црква не пружи финансијске гаранције да ће овај архитектонски споменик бити очуван и рестауриран. По речима директора меморијалног музеја „Исакијевски храм” Николаја Бурова, радови на рестаурацији Исакијевског храма и Храма Спаса на крви до 2020. године ће коштати око 750 милиона рубаља (око 12,7 милиона долара). Томе треба додати да музеј сада не зависи од државног буџета и самостално зарађује за своје потребе. Руска православна црква рачуна управо на помоћ државе. „С обзиром да се не ради о предаји храма у власништво Цркве, него о његовој предаји црквеној јавности на коришћење, држава ће финансирати све радове на рестаурацији”, каже протојереј Всеволод Чапљин.

Храм преподобног Исакија Далматског, изграђен по пројекту француског архитекте Огиста Монферана 1858. године, налази се на листи светске културне баштине Унеска. Храм је 1948. године претворен у музеј. То је део ширег музејског комплекса који обухвата још и Храм Спаса на крви и манастире Сампсонов и Смољни – они су такође власништво града. Локална црквена општина има могућност, уз дозволу градских власти, да у храму врши богослужења недељом и празником.

Овог пролећа су власти Петербурга донеле одлуку да у надлежност Руске православне цркве предају Смољни храм, чију рестаурацију финансира држава (процењује се да радови коштају 280 милиона рубаља, тј. око 4,7 милиона долара). Музеј и камерни хор, који су били стационирани у Смољном, кроз неколико година ће се преселити на нову локацију у центру Петербурга. Остаје отворено питање хоће ли град имати довољно новца за одржавање ових објеката. „У Грчкој и неким другим земљама уопште није дозвољено да се споменици архитектуре старији од 19. века предају у власништво било каквих заједница”, каже почасни рестауратор и главни архитекта пројеката атељеа бр. 13 „Моспроект-2” Виктор Коршунов. „То је зато што само држава може да их одржава у одговарајућем стању. У Русији су током протекле две године пооштрени захтеви за техничко одржавање споменика, а одржавање тако великих објеката као што су Исакијевски храм и Храм Спаса на крви подразумева астрономске трошкове и, што је најважније, високо квалификоване кадрове. Ако Руска православна црква има финансијске, техничке и кадровске могућности да улаже новац у очување тих споменика, онда нема проблема. И друга ствар, приликом доношења таквих одлука треба узимати у обзир и мишљење грађана”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“