Русија ставила вето на нацрт резолуције о формирању трибунала

Фотографија: Reuters.

Фотографија: Reuters.

У Савету безбедности УН одржано је гласање поводом нацрта резолуције о формирању међународног трибунала у вези са обарањем малезијског Боинга. Резолуција није усвојена, јер је Русија искористила право вета. Експерти кажу да је то било очекивано.

Русија је у Савету безбедности УН ставила вето на нацрт резолуције која подразумева формирање међународног трибунала за истрагу обарања малезијског Боинга 777 код Доњецка у јулу 2014. године. За резолуцију је гласало 11 земаља, а три су биле узржане (Кина, Венецуела и Ангола). Представник Француске је ову ситуацију окарактерисао као „озбиљан пораз” Савета безбедности УН, а поједине земље, које су подржале резолуцију, интерперетирале су руски вето као увреду упућену породицама погинулих. Украјина и Малезија су најавиле да ће размислити о другим варијантама истраге овог злочина. На пример, о формирању трибунала изван УН.

Нацрт резолуције је Савету безбедности УН поднела Малезија, а потписале су га и Аустралија, Белгија, Холандија и Украјина. Циљ трибунала је да „пронађе лица одговорна за злочин везан за уништавање” авиона компаније Malaysia Airlines, каже се у нацрту.

„Преурањени” трибунал

Русија је, као и раније, аргументовала своју одлуку тиме да Савет безбдности УН прекорачује своја овлашћења, а да је идеја о трибуналу преурањена, лоше припремљена и неодржива (стални представник РФ при УН Виталиј Чуркин раније је у више наврата упозоравао да ће Русија ставити вето).

„У принципу, Савет безбедности се не бави питањима организације кривичног поступка”, рекао је Чуркин у своме излагању. Он је подсетио да је Савет безбедности правио изузетке када је покренуо иницијативу да се формирају трибунали за бившу Југославију и Руанду, „али тешко да се за такво искуство може рећи да је успешно, с обзиром на гломазност тих трибунала, њихову подложност политичким притисцима, трошкове и трајање судских процеса”. Поред тога, обарање малезијског Боинга се у принципу не може оквалификовати као опасност по мир и безбедност у свету, нагласио је Чуркин, те стога нема никаквих основа за уверење да би одлука трибунала била непристрасна. На крају излагања он је истакао да се Русија, као и раније, залаже за потпуну, независну и објективну истрагу. „Став који смо данас заузели нема никакве везе са подршком некажњивости”, закључио је он. Подсећамо да је Русија 20. јула поднела Савету безбедности сопствени, такозвани „компромисни” нацрт резолуције о Боингу, али он није подржан.

И представник Кине при УН Лиу Ђеји своју одлуку да се уздржи од гласања објаснио је „преурањеношћу” трибунала и тиме да би то само изазвало раскол међу чланицама Савета безбедности. „То неће помоћи ни породицама жртава, ни утврђивању чињеница, ни извођењу криваца пред лице правде”, рекао је он. Са друге стране, министар спољних послова Украјине Павел Климкин каже: „Нема никаквих разлога да се противи трибуналу онај ко није извршио злочин”.

Улога УН

Експерти су за „Руску реч” прокоментарисали гласање, истакавши да су резултати очекивани. Није требало рачунати на то да ће се Русија уздржати, а управо то је од ње очекивао један број западних земаља, сматрају експерти. Потпуно је био предвидљив и потез Кине: „Она никада не гласа против западних земаља, али увек рачуна на подршку Русије у случају потребе”, каже Михаил Коростиков, независни политиколог и експерт за међународну политику. „То опет подразумева и подршку у обрнутом смеру”. Што се тиче Венецуеле и Анголе, ове земље су повезане са Русијом нафтним и гасним пројектима, објашњава Коростиков. „То је, фактички, дипломатија Игора Сечина [директор компаније „Роснефть”]. Трибунали за Руанду и бившу Југославију нису допринели да истрага буде бржа и квалитетнија, каже он, али су зато омогућили да се добије „веома детаљно профилисана медијска слика судског процеса управо онако како је одговарало државама које су основале те трибунале”, сматра експерт. Русија се боји да би „тај трибунал свакако оптужио добровољце Донбаса”, а од њих би траг даље водио до руских војних лица, објашњава он.


Зашто се Москва противи оснивању трибунала за малезијски Боинг?
У Савету безбедности УН назире се конфронтација по питању оснивања трибунала за истрагу трагедије малезијског Боинга на небу изнад Донбаса. Следећа расправа заказана је за 27. јул. Украјина, Малезија, Аустралија, Холандија и Белгија позвале су Савет безбедности да хитно оснује трибунал који ће открити и казнити кривце за ову трагедију. Русија се томе успротивила, уз образложење да Савет безбедности нема одговарајућа овлашћења, и уједно је указала на необјективност истраге обарања малезијског авиона.

Па ипак, вето који је Русија уложила имаће последице бар што се тиче медијског утицаја, сматра директор невладине организације „Руски савет за међународна питања” Андреј Кортунов. Та чињеница се може довести у везу са потребом за појачањем режима санкција, или ће „у том контексту бар бити тешко говорити о њиховом укидању”, каже он. Није искључено да ће управо руски вето појачати позиције оних који се у Америци и Европи залажу за испоруку леталног оружја Украјини, додаје Кортунов. Узгред, 30. јула се санкцијама које је Европска унија увела Криму и Севастопољу придружило седам земаља: Црна Гора, Исланд, Албанија, Норвешка, Украјина, Лихтенштајн и Грузија. Све оне (осим Грузије) придружиле су се и одлуци о продужетку економских санкција које је Европска унија увела Руској Федерацији.

Директор Центра за комплесна европска и међународна истраживања универзитета ВШЕ Тимофеј Бордачов сматра да ће највећа последица овог гласања бити даљи пад ауторитета Уједињених Нација и подривање њиховог значаја као институције задужене за међународну безбедност. „Наши западни партнери изазвали су Русију да уложи вето и тиме су нанели нови ударац Уједињеним Нацијама. Раније су се сви трудили да избегавају овакве ситуације”, сматра експерт. И заиста, Савет безбедности је у последње време једноставно паралисан када је реч о решавању многих акутних питања, слаже се са њим Кортунов. На пример, није постигнут договор о рату у Сирији, а улога Савета безбедности у украјинској кризи, нажалост, уопште се не види, истиче он. Истина, у овом случају ниједан други формат осим УН није легитиман, констатује Бордачов, јер га Русија не би признала.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“