Зашто је развод брака честа појава у Русији?

Истраживање Сверуског центра за испитивање јавног мњења, који већ четврт века бележи узроке породичног бродолома, показује расположење Руса по том питању и омогућава да се изведу закључци о ономе што се, с једне стране, сматра важним, и, са друге, неприхватљивим у породичном животу.

Ослабљене везе

Наше представе о браку, о улози мужа и жене, и о деци у браку, представљају невероватну мешавину конзервативизма и међусобне нетрпељивости. Породица је нешто свето, али ако се у њој појаве проблеми, прво и основно решење је развод.

Тако се за протеклих 25 година за трећину смањио број оних који сматрају да је развод прихватљив тек када се породица фактички већ распала (некада се 39% испитаника тако изјашњавало, а данас је таквих 27%), као и оних који  сматрају да је развод недопустив (1990. године 13% становника је имало такво мишљење, док је 2015. њихов проценат пао на 11%).

Брачни проблеми и разводи у Русији
Према статистици матичних служби, у Русији се већина породичних прича заврши разводом. Сваки други брак доживи неуспех. Социолози издвајају три главна узрока за распад брака: алкохолизам једног од супружника, финансијске тешкоће и неодговарајући стамбени услови. Руска влада је решила да утиче на све већи број распада бракова увећањем таксе за развод са 400 рубаља (око 10 евра) на 30 хиљада рубаља (око 700 евра).

Статистика не улива оптимизам: за годину дана се склопи око 1,2 милиона бракова. Од њих се сваки други заврши разводом. Руси су по броју развода, према подацима УН, први на свету. Иста судбина задеси и други брак (распадне се 50% других бракова).

„Руси су умногоме и даље традиционалисти. Они  су уверени да су жени пре свега потребна деца, кућа и стабилни односи”, каже Маргарита Фабрикант из Лабораторије за упоредна истраживања масовне свести Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије”. „У томе су нам блиске Грчка, Малта, Румунија, Црна Гора, Словачка, Мађарска и Бугарска, тј. постсоцијалистичке и јужноевропске земље. Притом више разумевања имамо и за самохране мајке и за абортус, него становници европских земаља”.

Људи су престали да се плаше развода, а социолози то објашњавају глобалном тенденцијом, према којој се бракови све ређе склапају, а разводи су све чешћи. Са друге стране, све је више ванбрачних заједница. Оне данас у Русији чине четвртину укупног броја породица. И деца се чешће рађају ван брака. Током 70-их и у првој половини 80-их година прошлог века било је 11% ванбрачно рођене деце (од укупног броја деце), а до средине 2000-их већ их је било 30%! Пре четврт века трећина руских грађана је била убеђена да један родитељ не може успешно да васпитава дете. Данас овај став заступа само 13% грађана Русије.

Неформалне обавезе

Чини се да се све већа популарност ванбрачних заједница лако да објаснити: људи желе боље да се упознају и провере да ли су једно за друго. Али сада они дуже остају у неформалним односима. Раније, до 1990. године, паровима је било потребно мање од годину дана да одлуче хоће ли се венчати или не. А сада им је потребно више од две године да донесу такву одлуку. Па опет, то није гаранција да ће им брак бити дуговечан. Према подацима социолога, чешће се разводе парови који су се узели кад им је било преко 30 година и који су 5-9 година провели у неформалним односима. У 80% случајева развод иницира жена, за коју су, према општеприхваћеним ставовима, деца и породица на првом месту.

Ванбрачне заједнице у Русији тек треба да буду проучене. Засад социолози говоре о инфантилности потенцијалних супружника. Они, наводно, не верују у себе, у своју способност да са другом особом изграде озбиљне односе.

Бескомпромисност или немилосрдност у односима, неспремност да се прихвате недостаци партнера – то су такође особине савремених породичних односа. Многим паровима је лакше да се разведу, него да раде на зближавању и разумевању. На овом пољу, истичу стручњаци, пратимо светске трендове: савремено друштво је роб индивидуализма. Али овај „индивидуализам” има и вишеструко материјалне узроке. Људи све мање верују једни другима.

„Партнери се по свој прилици плаше да ће у случају раскида односа изгубити имовину, свој стамбени простор, јер се не могу осигурати од породичног бродолома, док се од губитка стана приликом развода могу осигурати: довољно је да везу не озваниче”, објашњава Александар Синељников, доцент Катедре за социологију породице и демографију Факултета за социологију Московског државног универзитета (МГУ). „Али непријатно нам је да то кажемо партнеру. Тако почињу популарни изговори: ми се ионако волимо, шта ће нам компликације, зашто да бацамо новац на свадбу, итд. Али иза ових оправдања стоји елементарно неповерење у стабилност односа. Брак се у Русији не посматра као доживотна заједница”.

Руски текст на сајту „Комерсант.Ru“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.