Мински мировни процес озбиљно угрожен

Црква у близини аеродрома у Доњецку разрушена приликом борбених дејстава у југоисточном делу Украјине. Фотографија: Вера Костамо / РИА „Новости“

Црква у близини аеродрома у Доњецку разрушена приликом борбених дејстава у југоисточном делу Украјине. Фотографија: Вера Костамо / РИА „Новости“

На истоку Украјине све су чешћа ракетирања, а мировни споразуми се све мање поштују. Сукобљене стране већ изјављују да је мински мировни процес угрожен. Руски експерти сматрају да је још рано стављати тачку на преговарачки процес, али се слажу да је садашња ситуација у Донбасу прилично тешка.
Мински споразуми

У минским споразумима склопљеним уз посредовање Русије, Немачке и Француске („нормандијски формат” без Украјине) у главном граду Белорусије 11-12. фебруара 2015. године постигнут је договор о прекиду ватре на истоку Украјине и о испуњавању читавог низа услова који треба да доведу до политичког решавања конфликта. У документу се говори о потреби да се озакони посебан положај одређених региона на истоку Украјине, да украјинске власти изврше амнестију, да се организују избори на подручјима која Кијев не контролише, да се спроведе уставна реформа Украјине у правцу децентрализације власти и да се контрола границе између Донбаса и РФ препусти украјинској страни.

Са истока Украјине пристижу вести о све већој напетости и све интензивнијим борбеним дејствима. Сукобљене стране оптужују једна другу за кршење режима прекида ватре и ракетирање насеља. Ноћу уочи 10. августа борбе су вођене на линији раздвајања близу села Старогнатовке.

Лидер самопроглашене Доњецке Народне Републике Александар Захарченко још 7. августа је изјавио да „постоји низ показатеља који посредно сведоче о могућем новом таласу борбених дејстава”. Представници ДНР и ЛНР говоре да се мински споразуми не поштују и позивају да се одржи нови сусрет шефова држава „нормандијске четворке”.

Украјинске власти, са своје стране, оптужују добровољце Донбаса и Москву за покушаје саботирања преговарачког процеса, а Министарство спољних послова РФ позива Кијев на директан дијалог са Доњецком и Луганском.

Преговори се настављају

Руски експерти, међутим, сматрају да је још рано стављати тачку на минске мировне споразуме, јер се преговарачки процес и даље одвија. „Мински споразуми су још увек врло актуелни. Неки говоре да се ти споразуми не поштују или да се уопште не могу испунити, али заборављају да су то пре свега преговори о прекиду ватре, а то је главно. Обе стране с времена на време отварају ватру, али од јануара ипак нема крупних ратних операција и великог броја жртава. А докле год их нема, значи да мински споразуми функционишу”, изјавио је за „Руску реч” Борис Макаренко, председник управног одбора фонда „Центар за политичке технологије”.

Политиколог Сергеј Михејев, генерални директор Центра за политичку ситуацију, такође сматра да се мински мировни процес и даље одвија. Радне групе се још увек састају, а интензитет борбених дејстава се не може поредити са оним што се догађало у Донбасу пре потписивања споразума „Минск 2” у фебруару 2015. године, изјавио је експерт за „Руску реч”.

Ко је крив за ескалацију напетости?

Са друге стране, мишљења аналитичара се разилазе када је реч о узроцима застоја у мировном процесу. Макаренко сматра да мировне преговоре омета одсуство поверења међу главним учесницима минског мировног процеса. Експерт наглашава да „свака страна у минским споразумима са разлогом може да упути прекор другим странама [у том смислу да не пошутују споразуме]”.

Многи посматрачи у Русији ипак нису склони да одговорност за непоштовање минских споразума у истој мери припишу свим странама. Они су уверени да главну кривицу сносе кијевске власти. Сергеј Михејев сматра да управо Кијев блокира реализацију политичке компоненте минских споразума. По његовом мишљењу, поштовањем минских споразума ће се „изменити Украјина”, а њене власти ће одбацити екстремистичку реторику. „Ако се мински споразуми у потпуности испоштују, онда ће се Донбас заиста интегрисати са Украјином, али не под условима екстремиста, него на основу озбиљног компромиса и уставне реформе. Али они то не желе, јер би то била друга Украјина”, изјавио је експерт, нагласивши да садашње украјинске власти нису способне за тако нешто.

Руски „потенциометар”


Донбас: Русија неће остати по страни
Ситуација у Донбасу више није у некаквој прелазној фази у којој још увек ништа није јасно. ДНР и ЛНР су ентитети који сада имају своју државност и већ се може прогнозирати социјално и економско обнављање региона. У случају успешног развоја Минског мировног процеса ситуација у Украјини ће се променити и Украјина ће признати самосталност за коју се Донбас изборио, а његове државне институције биће легитимне у очима целог света. У супротном, ако се поново покрену интензивна борбена дејства, републике ће поново увећати своје територије и биће признате бар од стране Русије. Руска Федерација их свакако неће оставити на цедилу.

По мишљењу Андреја Суздаљцева, заменика декана Факултета светске економије и међународне политике Универзитета „Висока школа економије”, Кијев симулира испуњавање политичке компоненте минских споразума како би могао бар нешто да прикаже Западу. „Власти у Кијеву доживљавају мински процес као капитулацију југоистока Украјине. Оне од самог почетка инсистирају на испуњавању последње тачке споразума, а то је долазак украјинске војске на украјинско-руску границу [како би се прекинуле везе устаничких региона са Русијом]”, истиче аналитичар и додаје да остале тачке споразума Украјина уопште нема намеру да испуни.

Раније, 5. августа, председник Врховне раде Владимир Гројсман овако се изјаснио о политичким реформама у оквиру минског мировног процеса: „Хтео бих још једном да поновим: неће бити никаквих избора на територијама које Украјина не контролише. Нема говора о амнестији оних који су криви за злочине против човечности. Донбас нема никакав посебан статус – већ ми је досадило да то понављам”.

Кијев тврди да Русија стоји иза ескалације напетости на истоку земље. Како сматра политиколог Владимир Фесенко, директор Центра за политичка истраживања „Пента”, стиче се „такав утисак да Русија користи некакав ’потенциометар’ и час смањује напетост, као што се десило крајем јуна, час је поново подиже”. „Контролисана напетост је један од кључних фактора које Русија користи како би утицала на мински мировни процес, и посебно на наше западне партнере”, изјавио је експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“