Европа приморава Порошенка на мир

После разговора у Берлину лидери су дали крајње уздржане изјаве, али ипак, у целини гледано, на конференцији за штампу су демонстрирани проукрајински ставови. Француски председник и немачка канцеларка су пружили подршку Кијеву и упутили су критике Русији и добровољцима Донбаса. Међутим, по мишљењу аналитичара, сам разговор није био баш много пријатан за Порошенка.

Проблем је у томе што се у овом тренутку ставови Европе и Кијева према ситуацији у Донбасу прилично разилазе. „Европа је спремна да се задовољи широком аутономијом Донбаса, и неком компромисном личношћу на челу те аутономије”, каже за „Руску реч” доцент Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ) Александар Гушчин. „Европљани пристају да Русија јавно или прећутно узме учешћа у том процесу”.

Кијеву, међутим, таква варијанта не одговара. „Порошенко говори о томе да садашња варијанта амандмана на Устав Украјине већ представља велики уступак, и да је то максимум који он може прихватити и који може прогурати кроз Врховну раду”, каже Гушчин. „Мински споразуми подразумевају више од тога, али сам Порошенко не третира те споразуме као ’мапу пута’, него као начин да се добије на времену”.

Не критиковати пред Путином

Последњих недеља Украјина води крајње опасну политику, ракетирајући градове ДНР и провоцирајући добровољце Донбаса да обнове борбена дејства. Због тога су лидери Европске уније били принуђени да позову Порошенка на озбиљан разговор, али обавезно без присуства Русије.

„Француска и Немачка су критички настројене према руској политици везаној за украјинско питање. Због тога је њима тешко да врше притисак на Украјину у сусретима на којима учествују представници Русије, и да се у тим сусретима солидаришу бар са појединим примедбама које руска страна упућује Украјини. Са друге стране, треба спасавати минске споразуме, јер они немају адекватну алтернативу, а за тако нешто је потребно да украјинско руководство предузме читав низ корака, а то се пре свега тиче амандмана на устав и усаглашавања изборних процедура са Донбасом”, објаснио је за „Руску реч” Сергеј Уткин, шеф одељења за стратешке процене Центра за ситуациону анализу Руске академије наука.

Кијеву је дато до знања да мински формат нема алтернативу

Париз и Берлин имају одређене инструменте помоћу којих могу да утичу на Кијев. „Односи са ЕУ су један од приоритета украјинског руководства. По стању тих односа ће се оцењивати колико је оно успешно. Многи грађани Украјине доживљавају мишљење Европске уније о успешности украјинских реформи као меродавну оцену. Другим речима, не смеју се кварити односи са ЕУ”, сматра Сергеј Уткин.

Да ли је Европа успела да искористи те инструменте – показаће време, и, по речима Сергеја Уткина, „динамика даљег развоја преговарачког процеса, пре свега у контакт-групи”.

Минск-2: постигнут споразум о прекиду ватре
Током преговора у Минску о решавању украјинске кризе, који су трајали рекордних 14 часова, лидери Русије, Немачке, Француске и Украјине договорили су се о прекиду ватре почев од 15. фебруара, о повлачењу тешког наоружања и стварању безбедносне зоне. У складу са последњом ставком споразума Украјина треба да добије и нови устав чији ће „кључни елемент“ бити децентрализација власти у земљи.

Па ипак, већ сада се могу извести поједини закључци. На пример, на заједничкој конференцији за новинаре Меркелова и Оланд су изјавили да не виде алтернативу за мински и нормандијски преговарачки формат, а Петар Порошенко је био принуђен да се сложи са њима.

„Берлински сусрет је потврдио да нико не намерава да одустане од минских докумената, чак и ако њихово стриктно испуњавање у прописаним роковима све више постаје недостижан идеал. Сам процес преговора, како то бива и у другим конфликтним ситуацијама, доприноси слабљењу напетости, чак и ако не доводи до недвосмислених резултата”, каже Сергеј Уткин.

Можда ће у наредном сусрету у нормандијском формату Франсоа Оланд и Ангела Меркел чак и замолити Русију да направи одређене уступке у знак захвалности за смернице које су дали Порошенку у Берлину. „Европа очекује од Русије уступке. Конкретно, очекује одустајање од избора у Донбасу, а можда и смену руководства ДНР и ЛНР”, сматра Александар Гушчин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.