Кондуктер тролејбуса – миљеник целе Русије

Фотографија: Тимур Ханов / kp.ru.

Фотографија: Тимур Ханов / kp.ru.

Популарни кондуктер тролејбуса у Санкт Петербургу одушевљава Русију својим изгледом и опхођењем према путницима. Он сам плаћа карте пензионерима, инвалидима и трудницама, украшава свој тролејбус поводом сваког празника, путнике без карте послужује бомбонама да не добију нервни слом... Међутим, оно што се допада „клијентима”, не допада се баш свим колегама.

Виктор Лукјанов је права атракција Петербурга. За две и по године, колико ради као кондуктер у тролејбусу бр. 8, постао је познат у целој Русији захваљујући својој ефектној спољашњости (увек носи беспрекорно чисту белу кошуљу и кравату, и велике „хусарске” бркове) и понашању које није уобичајено за кондуктере. Он је, на пример, путницима делио бомбоне и од свога новца је плаћао карте „заслужним грађанима” (тако он назива пензионере, инвалиде и труднице), пред Нову годину се маскирао у Деда Мраза, а за време зимске олимпијаде украсио је свој тролејбус балонима и обавештавао путнике о резултатима које су постигли руски спортисти. „Делим бомбоне онима који се шверцују да се не потресу превише када их затекнем без карте. Послужим и баке које не откуцају карту, јер оне могу да бризну и у плач”, прича Виктор Лукјанов за лист „Бумага”.

Лукјанов је у младости завршио војну академију, затим је 28 година служио на руском Далеком истоку и пензионисао се у чину мајора.

Међутим, Викторово понашање се није баш свима допало. Већ тада, 2014. године, „олимпијски тролејбус” је само четири пута прошао својом линијом, после чега се умешало руководство градског превоза и наредило да се уклоне сви украси.

И поред тога, кондуктер је наставио да украшава своје радно место поводом сваког празника, било да је то Нова година, Дан Победе, Дан града, па чак и на Дан светог Валентина.

Отказ због несугласица са колегама

Пре неколико дана Виктор Лукјанов је дао отказ. Као разлог за напуштање радног места навео је конфликт са колегиницама које раде на портирници диспечерске службе.

Требало је да му радни однос престане 1. септембра, и Виктор је већ размишљао о неком новом радном месту. Желео је да се опроба као глумац, чувар Ермитажа или кондуктер у аутобусу.

Међутим, на сајту change.org појавила се петиција у којој грађани траже да Лукјанов остане на своме омиљеном радном месту. „Најбољег петербуршког кондуктера” је подржао и посланик Државне думе из партије „Јединствена Русија” Александар Сидјакин.

Надлежни за тролејбуски саобраћај у Санкт Петербургу су обећали да ће најомиљенији градски кондуктер остати на свом радном месту, те да ће они са Виктором Лукјановим поразговарати о новим условима рада, будући да он има сопствено виђење развоја система опслуживања путника и измена у раду градског превоза који је у већој мери оријентисан на клијенте. Колегинице које су изазвале конфликт пребачене су у други сектор како би се убудуће спречиле сличне ситуације.

Од официра до кондуктера

Виктор Лукјанов се први пут окушао као кондуктер још 2009. године, када је почео да ради у трамвајском депоу. За девет месеци је постао најбољи кондуктер у Санкт Петербургу, а након две године прешао је да ради у тролејбусу. Радећи као кондуктер Лукјанов је поставио себи задатак да што што чешће говори „хвала”, „изволите” и „молим Вас” (научио је да каже „хвала” на 79 језика).

Овакво необично понашање кондуктера наишло је на одобравање код грађана Петербурга. Свеска за утиске и предлоге путника пуна је комплимената и лепих речи о Виктору Лукјанову. Путници посебно хвале чистоћу тролејбуса и лепе кондуктерове бркове, а неки му остављају и свој број телефона. Виктор је телефоном честитао Нову годину свима који су му оставили број.

Међутим, треба рећи и то да је Виктор пре него што ће пронаћи идеалан посао кондуктера у тролејбусу, имао доста тешких ситуација. Развео се са женом, живео у улазу зграде, али никада није падао духом. Радио је као чувар, затим као наставник техничког образовања, и успео да уштеди новац за стан, а касније се чак и помирио са женом. Лукјанов је у младости завршио војну академију, затим је 28 година служио на руском Далеком истоку и пензионисао се у чину мајора.

Руски текст на сајту Газета.Ru

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“