Московски митови о имигрантима и дошљацима

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Центар за миграциона истраживања спровео је у Москви 2013. године истраживање „Заштита права Московљана у условима масовне имиграције”, које омогућава да се боље сагледају многи данашњи митови о улози имиграната на московском тржишту рада.

Мит први: имигранти потискују локалне раднике

40% испитаних грађана Русије изјавило је да имигранти „заузимају радна места која су потребна нашем становништву”. Међутим, само 7% испитаника се лично суочило са ситуацијом у којој је послодавац радије примио на посао имигранта него Московљанина. Углавном се ради о радним местима за која није потребна стручна квалификација, а којих је у том тренутку било доста на Општеруском бироу за запошљавање, бар када је реч о Москви (1. октобра 2013. године било је укупно 175 хиљада таквих слободних места, од тога 8195 радних места у градској чистоћи, 698 радних места достављача, 5640 носача и 4019 домара). По свему судећи, проблем је у томе што Московљани нису довољно добро информисани о томе да су оваква радна места слободна, или нису спремни да раде за тако малу плату (20-25 хиљада рубаља).

Занимљиво је да су анкетирани Московљани у прилично великом проценту (од 17% до 26%) изјавили да су спремни да раде као домари, водоинсталатери, возачи у градском превозу, неговатељице, итд. Међутим, анализа нивоа образовања и професије оних који су дали такав одговор не упућује на искреност њихових изјава. Готово две трећине таквих „условних чистача” имају стручну спрему (средњу техничку или високу). Међу њима има 27% техничара, 29% квалификованих радника, 5% управника, 4% предузимача и бизнисмена, и чак 1% функционера.

Само 7% испитаника се лично суочило са ситуацијом у којој је послодавац радије примио на посао имигранта него Московљанина.

Веома је мало оних који су заиста спремни да прихвате радно место домара. Међу њима је 4% неквалификованих радника, 2% студената, 3% незапослених који су у потрази за послом. Чак и у условима садашње кризе број слободних радних места домара је удвостручен, тј. повећан је на 8 хиљада.

Мит други: имигранти су сувише велико оптерећење за московско здравство

Према званичним подацима одељења за здравство у Московској градској влади, трошкови здравствене заштите грађана без здравственог осигурања (а то су само имигранти из иностранства, јер су дошљаци из других региона Руске Федерације здравствено осигурани) износе око 2 милијарде рубаља годишње. Са једне стране, то је велика сума. Са друге, само од издавања радних дозвола имигрантима московски буџет је 2014. године увећан за преко 6 милијарди рубаља.

Друго је питање што ти приходи не доспевају у буџет здравствене заштите, тако да трошкови здравствене заштите имиграната не могу увек да се компензују на тај начин. Додуше, од 1. јануара 2015. године ситуација се променила. Сада је сваки имигрант који добије дозволу за рад у Русији дужан да сам уплати здравствено осигурање са којим му може бити указана бесплатна хитна помоћ.

У целини гледано, имигранти врло ретко користе медицинске услуге, изузев у крајњим случајевима, и то углавном за новац (63% испитаних имиграната никада није користило медицинске услуге, а 30% је те услуге платило).

Московљане посебно узнемирава питање „имигрантских порођаја”. Статистика, међутим, показује да „порођајни туризам” није у порасту. Три године заредом број порођаја страних држављанки је стабилан и износи 7% свих московских порођаја.

Мит трећи: имигранти свесно бирају нелегални боравак

Московљани су у анкети изјављивали да издају стамбени простор имигрантима. Таквих испитаника је било 5% (7% међу онима који имају материјалних потешкоћа). Међутим, од свих испитаника који су бар једном издали стамбени простор само 13% је регистровало своје станаре. Познато је да се имигрант не може регистровати у Русији без руског држављанина који га прима у госте. Преко 40% испитаних имиграната који нису регистровани у Москви изјавило је да њихов послодавац или власник изнајмљеног стамбеног простора није желео да их региструје. Испоставља се да је нелегалној имиграцији у Русији у великој мери допринело то што Московљани не желе да њихови односи са имигрантима постану јавни.

Исто се може рећи и за склапање уговора о ангажовању имиграната у кућним пословима: 83% испитаних Московљана је ангажовало имигранте само на основу усменог договора.

Руски текст на сајту rbc.ru

Росијскаја газета. Сва права задржана.