Ништа од новог Мајдана у Украјини

У понедељак 31. августа, пошто је украјински парламент у првом претресу усвојио амандмане на устав везане за децентрализацију Украјине, које је предложио председник Петар Порошенко, испред зграде Врховне раде избио је сукоб између радикалних присталица унитарне Украјине и органа реда. У сукобима су погинула три припадника „Националне гарде”. Први пут после догађаја на Мајдану крајем 2013. и почетком 2014. године акције протеста у центру Кијева су однеле људске животе. Ова ситуација је већ изазвала прегруписавање у владајућој коалицији (коју је напустила „Радикална партија” Олега Љашка), али аналитичари не сматрају да су ти догађаји весници некаквих скоријих катастрофичних сценарија у украјинској политици.

Порошенкови ресурси

Политичка криза је у Украјини почела крајем 2013. године, а сада се заоштрава, сматра Борис Шмељов, шеф Центра за политичка истраживања Института економије Руске академије наука. И украјински олигарси заоштравају међусобну борбу за зоне политичког утицаја и за приступ „финансијском колачу” који контролише држава. Заоштрава се политичка конфронтација и у владајућој коалицији, и међу политичким партијама, а становништво је све незадовољније својим економским положајем.

Да ли ће Донбас завршити као Српска Крајина?
У августу се навршава 20 година од уништења Републике Српске Крајине у Хрватској. Како те догађаје и улогу Русије у њима виде руски експерти? У чему је суштинска разлика између Републике Српске Крајине и Чеченије? Хоће ли Донбас доживети „Олују” и „Бљесак”? О свему томе поразговарали смо са нашим сталним експертом, др Петром Искандеровом, старијим научним сарадником Института за славистику Руске академије наука.

Постоји неколико варијанти решења кризе, сматра Шмељов. По његовом мишљењу, највероватнији сценарио је да ће председник Порошенко концентрисати власт у својим рукама. То ће резултирати пооштравањем контроле политичке ситуације и сузбијањем председникових опонената, окупљених у „Опозиционом блоку”, као и радикала из „Десног сектора”, иначе бивших Порошенкових савезника са другог Мајдана. С обзиром да украјински председник контролише финансијске и административне ресурсе, а ужива и подршку Запада, Шмељов предвиђа да ће у тој конфронтацији Петар Порошенко победити своје противнике. Он ће, додаје експерт, покушати да скрене пажњу становништва са стварних социјално-економских проблема и у ту сврху ће наставити интензивну кампању против Руске Федерације и самопроглашених република на истоку Украјине.

„Стабилна нестабилност”

Борис Кагарлицки, директор Института за глобализацију и социјалне покрете, сматра да ће конфликти у Украјини ескалирати. Он уједно додаје да се при томе ништа неће радикално изменити у наредних неколико година. „У овом тренутку је за Украјину карактеристично хронично и стабилно генерисање нестабилности”, изјавио је Кагарлицки за „Руску реч”. То ће се наставити све док се у Украјини не појави нека политичка снага која може ставити тачку на такво стање. По његовом мишљењу, садашња украјинска политичка класа не може сама да изнедри ништа слично, јер је „безлична”, а у парализованом украјинском друштву не постоји некаква социјална група са уобличеном представом о развоју коју би та класа могла представљати. Због тога промене могу иницирати само снаге које су сада изван украјинске политичке класе. То су или представници војске, или неки спољни, страни актери. Али и њима је потребно време да би почели да дејствују.

„Порошенко је талац рата”

Украјински аналитичар Андреј Јермолајев, директор Института за стратешка истраживања „Нова Украјина”, изјавио је за „Руску реч” да је развој ситуације у Украјини непосредно повезан са последицама „Минска 2”, у складу са којим је требало да се дефинише формула дијалога унутар Украјине и да се пронађе политичко решење конфликта у Донбасу. Кијев, међутим, и даље демонстрира да није спреман да предложи некакву разумну политичку уставну формулу. „Испоставило се да је Порошенко талац ове ситуације. Он страхује од губитка популарности.Можда он и схвата да је неопходан дијалог, али он је талац овог рата”, сматра експерт. Са друге стране, све наде у погледу решавања конфликта биле су повезане са Порошенковим предлозима за децентрализацију, али он је изнео половичне предлоге који су поделили украјинске политичке кругове на неколико табора. У тим условима је тема мира и националног дијалога унутар Украјине више симболична, него практична. Њена реализација се чак и не разматра.

Више о руско-украјинским односима

Јермолајев истиче важност предстојећих локалних избора. Они ће бити одржани у Украјини и у Донбасу, али у Донбасу под контролом тамошњих власти. По речима руског експерта, узајамно непризнавање избора ће још продубити раскол између Кијева и Донбаса, и већ у новембру, после избора, ситуација ће се знатно заоштрити. Постаће очигледно питање „новог политичког формата региона који напушта Украјину” и „појавиће се ризик апхаског сценарија, када ће Москва почети да преговара са Доњецком и Луганском”. После избора и „још већег неуспеха ’Минска’”, врло је вероватно да ће криза власти у Кијеву постати још дубља (то се већ сада види на примеру коалиције) и формираће се услови за превремене изборе 2016. године. Припрема за њих ће се, по речима Андреја Јермолајева, одвијати у условима када „већ постоје знаци колективне диктатуре”, тј. када су поједине политичке снаге, попут странака Петра Порошенка и Арсенија Јацењука, заузеле високе позиције на власти и чине све како би утицај опозиције свеле на минимум. Експерт, међутим, не верује у успех политике усмерене на монополизацију власти и предвиђа да ће се до пролећа 2016. године у Украјини појавити нови политички актери.

Росијскаја газета. Сва права задржана.