САД погоршавају односе са Русијом

Фотографија: AP

Фотографија: AP

Сједињене Америчке Државе су 2. септембра објавиле да проширују списак руских компанија којима уводе санкције у вези са ситуацијом око Крима и конфликтом на истоку Украјине. У овај нови списак унето је још пет руских компанија. Оне су оптужене за кршење америчких закона који забрањују ширење оружја за масовно уништавање у треће земље. Експерти истичу да је у току даље погоршавање руско-америчких односа, али сматрају да ипак још увек нема тоталне конфронтације.

САД и даље појачавају притисак на Русију путем санкција, с тим што као повод не користе само кризу у Украјини, него и проблематику неширења оружја за масовно уништавање. Конкретно, санкције су неочекивано обухватиле највеће представнике руске војне индустрије, произвођаче ракетне и авијацијске технике. Руска предузећа су оптужена за предају ракетних технологија Ирану, Сирији и Северној Кореји. Посматрачи се питају зашто су ове компаније тек сада изложене гоњењу ако се већ одавно сумња да оне крше режим неширења поменутог оружја.

„Увођење нових санкција против руских компанија је наставак стратешке линије САД усмерене на погоршавање односа са нашом земљом“, изјавио је за агенцију „Россия сегодя“ члан Комитета Државне думе за одбрану Франц Клинцевич („Јединствена Русија“). „Позивање на некакве везе тих компанија са Ираном, Северном Корејом и Сиријом је крајње неубедљиво”.

Није у питању антируска политика него подударност

Према изјави министра трговине САД, нова физичка и правна лица се уносе у спискове у вези са тим што се тек сада појавила информација о њима. Многи експерти, међутим, сматају да је садашње проширење санкција део дугорочног антируског политичког курса кога се придржава Вашингтон.

„Постоје бар још два разлога који објашњавају доношење ове одлуке“, истиче Игор Истомин, старији предавач Катедре за примењену анализу међународних проблема Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) при Министарству спољних послова Руске Федерације. „Први је тај што је данас Европска унија продужила санкције Русији. Паралелна дејства Вашингтона у том тренутку се схватају као корак подршке савезницима. Друго, у контексту недавног скандала око издавања визе Валентини Матвијенко, председници Савета Федерације (горњег дома руског парламента), отвара се поље за ширу дипломатску конфронтацију између Русије и САД“.

С њим се не слаже професор политикологије на Универзитету у Аризони Томас Волџи, који је у коментару датом за „Руску реч“ изјавио: „Садашњи потези су наставак заједничке политике санкција коју према Русији спроводе ЕУ и САД, јер Русија наставља своју активност у Украјини. Ове санкције не треба да се третирају као нова антируска политика“.

Ко заиста угрожава Америку?

Волџи се не слаже да Русију треба ставити у исти кош са организацијом „Исламска држава” и вирусом еболе, бар са гледишта њене опасности по САД. „Постоји низ већих опасности по САД, укључујући међународне терористичке организације као што су Ал Каида и „Исламска држава”, а такође и многе државе, пре свега, Иран и Северна Кореја“, каже Томас Волџи. „Русија је доспела на тај списак због њених дејстава у Украјини и активности близу граница НАТО пакта у Европи, али она заправо не спада у највиши тип опасности у који спадају остали са овог списка“.

„Најжалоснији аспект новонастале ситуације је тај што Обамина администрација користи вербално преувеличавање када говори о Русији и недолично приказивање председника Путина у америчким медијима“, истиче у коментару за „Руску реч“ Дејвид Спиди, директор програма глобалне сарадње САД у Савету фонда „Карнеги“. „Садашња антируска реторика уствари је гора него у најнапетијим данима Хладног рата“.

Има ли наде за побољшање односа?

На питање има ли наде да се руско-амерички односи у скорије време поправе Томас Волџи одговара са пуно оптимизма. „Наравно! И поред низа несугласица сарадња између Русије и САД се наставља. Пример је споразум који је постигнут у погледу нуклеарног програма Ирана“.

„Хтео бих да видим известан простор за побољшање билатералних односа у догледној будућности“, каже Дејвид Спиди. „То је прилично једноставно: треба да буде обновљен дијалог на високом нивоу по питању војних вежби у Балтичком и Црноморском региону, а такође по питању Украјине, где мински споразуми треба да буду ревидирани и појачани“.

„Не треба преценити дубину кризе у односима између Москве и Вашингтона. Тачно је да је и са једне и са друге стране присутна крајње оштра реторика, и да стране саплићу једна другу. Али по важним питањима, где се њихови интереси подударају, обе земље на чудесан начин демонстрирају способност за постизање договора. То се испољава у случају Ирана, Сирије, и у многим другим случајевима. Према томе, није у питању тотална и свеобухватна конфронтација“, истиче Игор Истомин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“