Избори у Донбасу – згодан повод за нове санкције Русији

ЕУ и САД разматрају могућност увођења нових санкција против РФ уколико руководство самопроглашених република на истоку Украјине не пристане да одложи локалне изборе и да организује изборну процедуру у складу са украјинским законодавством. О томе пише лист „Коммерсант”.

Локални избори у Украјини ће бити одржани 25. октобра, док власти Доњецка најављују изборе 18. октобра, а власти Луганска 1. новембра. Организација локалних избора у устаничким рејонима Донбаса предвиђена је минским споразумима, али у њима пише да „модалитет” њиховог организовања стране треба да утврде током дијалога. Али дијалог је, по мишљењу аналитичара, изостао.

„Избори се могу одложити”

Руски експерти сматрају да би се Москва могла потрудити да утиче на приступ Доњецка и Луганска организовању избора. Они, међутим, мисле да у овом случају уопште није спорна позиција Руске Федерације.

По мишљењу Дмитрија Данилова из Института за Европу Руске академије наука, руски приступ питању решавања кризе у Донбасу подразумева како принципијелне моменте (уставна реформа, пружање посебног статуса региону), тако и питања у којима Москва може испољити флексибилност. Ово друго је могуће уколико РФ сматра да ће то допринети испуњавању минских споразума. „У том смислу се може претпоставити да би локални избори могли бити одложени и одржани у складу са законима Украјине”, сматра Данилов.

Статус Донбаса

Он је нагласио да измене украјинског законодавства које је предложио Порошенко, тј. амандмани о децентрализацији и закон о „посебном статусу”, треба да буду усвојени уз консултацију са властима Донбаса. Међутим, „Кијев не жели ни да чује за разговор са локалним властима о променама у Уставу”, сматра Данилов.

А за локалне власти је најважније да статус њихових политичких ентитета буде прописан Уставом. Ако то питање не буде решено, нема смисла ни разговарати о одржавању избора по украјинским законима.

По мишљењу Максима Братерског, експерта Центра за европска истраживања универзитета „Висока школа економије”, озбиљни проблеми се крију и у чињеници да је Кијев прекршио редослед реализације минских споразума.

Према договору из Минска, истиче он, најпре је требало одредити правила на основу којих ће функционисати изабрана власт, при чему је требало да се посебан статус прошири на ДНР и ЛНР, а тек затим да се одрже избори. Кијев, међутим, све ради обрнуто.

Уз све то, избори по плану украјинских власти треба да буду организовани према условима који тешко да могу бити прихватљиви за присталице самопроглашених република, што су њихови представници у више наврата и изјавили. Конкретно, ради се о томе да изборе треба одржати после повлачења оружаних формација и војне технике, уз могућност учешћа украјинских политичких партија у њима. Што се тиче амнестије, Кијев и њу намерава да прогласи тек после избора, и то не општу, него селективну.

Самосталност устаничких региона

Више о руско-украјинским односима

Експерти не сматрају да Руска Федерација у потпуности контролише ДНР и ЛНР. „Москва има великог утицаја, и у многим питањима је тај утицај пресудан, али у последње време се појавио други проблем, а то је већа самосталност тих територија”, каже Данилов. „То је показао чак и излазак на минске споразуме. Било је прилично тешко издејствовати да их представници власти Луганска и Доњецка потпишу”.

Експерт је нагласио да ДНР и ЛНР имају ограничења преко којих не могу да пређу у преговорима, и то треба да имају у виду сви, па и Москва.

Са друге стране, како истиче Братерски, чак и ако РФ по питању избора изађе у сусрет Западу и ако употреби полуге помоћу којих може утицати на ДНР и ЛНР, ипак ће се касније „наћи неки други разлог за санкције, а затим трећи, и тако унедоглед”. По мишљењу руског експерта, засада САД и ЕУ користе изборе само као повод за вршење притисака на Москву.

Росијскаја газета. Сва права задржана.