Москва осумњичена за двоструку игру

Фотографија: Reuters

Фотографија: Reuters

Москва предлаже да се мандат мисије УН која тражи хемијско оружје у Сирији прошири на Ирак, где иза производње овог оружја могу стајати припадници организације „Исламска држава“. Поједини медији су у тој тежњи Руске Федерације видели покушај да се пажња скрене са потеза сиријског председника Башара Асада и да се што више одуговлачи са разматрањем резолуције о хемијском оружју у Сирији.

Поједини западни медији оптужили су Русију за одуговлачење у стварању новог органа УН који треба да истражи случајеве примене хемијског оружја у Сирији и за покушаје да пажњу истраге усмери на догађаје у Ираку, алудирајући на жељу Москве да председника Асада „заклони од паљбе“. Западне земље за примену хемијског оружја по обичају оптужују сиријске власти. 

Раније, у среду 2. октобра, стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин изјавио је да ће Савет безбедности можда морати да усвоји нову резолуцију, која би се тицала истраге случајева примене хемијског оружја не само у Сирији, него и у Ираку, у овом случају од стране припадника организације „Исламска држава“. Чуркин је такође саопштио да би РФ желела да разјасни поједине аспекте будућег рада међународног органа који оснива УН и који би требало да пронађе одговорне за хемијске нападе у Сирији. 

Почетком августа је Савет безбедности једногласно усвојио резолуцију о потреби да се истражи примена хемијског оружја у Сирији. Касније је генерални секретар УН Бан Ки Мун упутио писмо члановима Савета безбедности, у коме је предложио да се заједно са Организацијом за увођење забране хемијског оружја створи и заједнички механизам истраге таквих злочина у Сирији. Претпостављало се да ће одлука о оснивању заједничког механизма истраге бити коначно усвојена у року од пет дана. 

Забринутост Русије 

Виталиј Чуркин је изјавио 2. септембра да Руска Федерација има неколико питања везаних за начин функционисања новог органа. Москва их је упутила генералном секретару УН и он је одговорио. По његовим речима, Русија сада хоће да Бан Ки Мунова објашњења буду изложена у писаном виду и послата члановима Савета безбедности како би „постојало међусобно разумевање“ у вези са радом заједничког механизма истраге. 

Како истиче Сергеј Демиденко, експерт за проблеме Блиског истока невладиног експертног центра „Институт за стратешке процене и анализе“, није поштено оптуживати Чуркина и Русију. Он подсећа да је управо Русија пре две године иницирала програм изношења хемијског оружја из Сирије, и САД су тај програм подржале. Све организације које су контролисале читав процес, а међу њима и УН, констатовале су да је све хемијско оружје изнето из Сирије, а нису потврђене сумње да су Асадове трупе примениле то оружје. „Све те оптужбе [упућене Руској Федерацији] сада треба сагледавати у контексту међународне ситуације у којој се нашла Русија“, сматра експерт. 

Несигурна равнотежа 

Аналитичар наглашава да равнотежа у самој Сирији и око ње није стабилна. По Демиденковим речима, Чуркин се залаже за принцип по коме „не би требало много ослабити режим Башара Асада, јер ће га они у том случају једноставно прогутати“. „Ако потези УН буду сузбијали само деловање Башара Асада, онда та равнотежа може бити поремећена“, изјавио је експерт за „Руску реч“, нагласивши да Русија третира Асада као оличење „борбе ... напредне Сирије против мрачних сила које долазе из правца Ирака“. 

На конференцији за новинаре посвећеној почетку периода председавања Русије у Савету безбедности УН, Чуркин је поменуо један од разлога који су подстакли Москву да се обрати генералном секретару УН са захтевом да објасни недоумице и да привремено одложи разматрање овог питања. Предвиђено је да се рад новог органа заснива на добровољним прилозима. Зар се то неће одразити на његовој непристрасности и зар он неће зависити од оних који га финансирају – запитао се Чуркин. Он је при томе посебно нагласио да ће бити потребно неколико дана за разјашњавање принципа рада заједничког механизма истраге. 

Коментаришући приговоре упућене потезима Руске Федерације поводом заједничког механизма истраге о којима је говорио Чуркин, директор независног Института за Блиски исток Јевгениј Сатановски је окарактерисао те приговоре као „елемент информационе борбе“. Експерт је скренуо пажњу на питање „порекла хемијског оружја које се користи како на територији Ирака против Курда, тако и у Сирији“. По његовом мишљењу, „очигледно је у питању један исти извор, а то су лабораторије у Ираку. Тамо се производи примитивно, али ефикасно хемијско оружје као што је иперит. Очигледно је да Асад никако не може да контролише те лабораторије“. 

Руски експерти посебно наглашавају да у ситуацији са хемијским оружјем, као и по другим питањима која се тичу Сирије, Москви није циљ да по сваку цену подржава Асада. Њој је најважније да не дозволи потпуни распад сиријске државе и неукротиви хаос. Поједини аналитичари истичу да и став Америке, која тврди да је Асадов одлазак решење за проблеме у Сирији, такође има одређеног смисла. „Претпоставимо да је Башар Асад победио у Сирији. У том случају неће бити могуће обновити земљу, је Асада нико неће хтети да кредитира, а Сирија не може сама финансирати обнову. Асад ће у сваком случају морати да оде. Али не у овом тренутку“, сматра Сергеј Демиденко.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“