Како Русија излази на крај са исламским екстремистима?

Фотографија: TASS

Фотографија: TASS

Екстремистичка организација „Исламска држава“ представља „праву опасност“ – о томе се већ одавно говори на самом врху у дипломатским и војним круговима. Од 1. августа је у Русији отворена хитна телефонска линија намењена онима чији су рођаци или познаници ступили у редове „Исламске државе“. Експерти упозоравају да се „Исламска држава“ не може победити само применом силе. Распитали смо се којим се још методама Русија бори против исламског екстремизма.

Грађанска комора Русије отворила је 1. августа хитну телефонску линију за оне људе чији су рођаци присталице идеологије екстремистичке организације „Исламска држава“ (у Русији проглашена за терористичку организацију) или су можда већ отишли у Сирију да ратују под њеним покровитељством. 

Сада је та линија већ постала неопходна, сматрају представници коморе. Како је за „Руску реч“ рекла Јелена Сутормина, председница Комисије Грађанске коморе за развој друштвене дипломатије и пружање подршке сународницима у иностранству, одлука о отварању ове линије донета је после бекства студенткиње Варваре Караулове. Девојка је у јуну ухапшена на турско-сиријској граници. Истрага сумња да су Варвару врбовали радикални исламисти. „Поред тога, недавно је министар спољних послова РФ Сергеј Лавров изнео податак да се сада у редовима ’Исламске државе’ налази 2.000 бивших и садашњих држављана Русије. Другим речима, има их много“, каже Сутормина и додаје да „већ треба нешто предузети“, јер је Русија као мултинационална и мултиконфесионална земља сувише привлачна за „Исламску државу“. 

Ако се погледа број жртава и оружаних сукоба на Северном Кавказу, постаје очигледно да их је у последње време знатно мање, а на то су утицала два фактора. Прво, заиста је много радикалних исламиста отпутовало у Сирију. И друго, има много исламских јуришника, како стварних, тако и потенцијалних, који су уочи Олимпијаде побијени, похапшени или су побегли из земље.

Преко хитне телефонске линије пружаће се психолошка помоћ, даваће се консултације и објашњења шта треба чинити да неко не би постао жртва врбовања. 

Све их је мање 

Током протеклих месеци у руским медијима се заиста чешће може чути да постоји опасност од „Исламске државе“. Поред званичних изјава да је „присуство ’Исламске државе’ на нашим границама стварност“, у јавности се могу чути и вести о покушајима врбовања младих муслимана и имиграната у регионима (њима се за службу у „Исламској држави“ наводно нуди месечна плата у висини од 50.000 рубаља (880 долара)). Поред тога, крајем јуна се на интернету појавио видео-снимак на коме је саопштено да се на верност „Исламској држави“ заклело севернокавкаско подземље. „Због тога још увек не треба паничити“, сматра Виталиј Наумкин, директор Института за оријенталне студије Руске академије наука. Он је у интервјуу за „Руску реч“ објаснио да виртуелна „заклетва“ још не значи да се „свим бандама Северног Кавказа сада управља из једног центра“, а „руски правосудни органи су почели ефикасније да пресецају њихово деловање“. 

Међутим, ако се погледа број жртава и оружаних сукоба на Северном Кавказу, постаје очигледно да их је у последње време знатно мање, каже Варвара Пахоменко, консултант Међународне кризне групе и експерт за Кавказ. На пример, интернет-издање „Кавказски узел“ израчунало је да је 2013. године на Северном Кавказу убијено и рањено 1149 људи, а током 2014. године број убијених и рањених је смањен на 525, док је у другом кварталу 2015. године било само 44 таква случаја. На смањење броја жртава утицала су два фактора, каже Пахоменкова. Прво, заиста је много радикалних исламиста отпутовало у Сирију. И друго, има много исламских јуришника, како стварних, тако и потенцијалних, који су уочи Олимпијаде побијени, похапшени или су побегли из земље. 

Нови исламски пројекат 

Експерти кажу да се досада главни метод борбе против екстремиста у Русији састојао у спровођењу оружаних акција са применом силе. Међутим, оштре мере на њих не делују много, „мада се оне не могу потпуно одбацити“, сматра Сергеј Маркедонов, доцент Катедре за проучавање региона у иностранству и спољну политику Руског државног универзитета за друштвено-хуманистичке науке (РГГУ) и стручњак за Кавказ. „Делује као да су ти екстремисти испарили, али после 3-4 године почињу поново да се појављују, јер није почишћена сама средина која их генерише. Треба у већој мери примењивати ’меку силу’“. На пример, много је важнија идеологија, тј. „рад са свешћу“, сматра он. Због тога пре свега треба ангажовати људе који раде са исламом, каже Маркедонов. Они су ти који треба да понуде неки исламски пројекат, који ће бити привлачна алтернатива за младе људе, за њихову каријеру и будућност. 

Муслиманске заједнице се засада залажу управо за „меку силу“. „Ми никога не вучемо за рукав. Наша борба је просвећивање, а починиоце проналазе и хапсе специјалне службе“, рекао је у интервјуу за „Руску реч“ Рушан Абјасов, први заменик председника Савета муфтија Русије. Они који врбују обично се и не појављују у тим заједницама, јер схватају да тамо њихова схватања нису добродошла, објашњава он. Али засада се тамо и не помиње никакав исламски пројекат. Једноставно речено, „људи почињу да разликују црно и бело“, а заједнице су засада усредсређене на проповедање, објашњава Абјасов. 

„Шанса за повратак у нормалан живот“ 

Пре неколико година су се методи „меке силе“ примењивали и према онима који су већ ратовали на страни екстремиста, прича Варвара Пахоменко. Од 2010. године у Дагестану је радила Комисија за адаптацију исламских ратника. „Многи од њих нису стигли да учине веће злочине. Погрешили су и дата им је шанса за повратак у нормалан живот. Веома је важно да постоји могућност повратка“, истиче она. Захваљујући томе су многи одлучили да се сами предају“. Међутим, тај дијалог је прекинут када су почеле припреме за Олимпијаду, тако да је комисија престала са радом, а оштри методи су само још више иритирали такве људе. После свега, каже она, данас Дагестан и Чеченија предњаче по броју оних који су отишли у Сирију „на џихад“. 

Сада је Комисија обновила свој рад, додуше засада само у Ингушетији. „Ми видимо да у владајућим структурама има људи који схватају потребу за таквим мерама“, каже Пахоменкова. Истина, има и потешкоћа. Једна од њих је у томе што људе поново треба убедити да је сарадња могућа и да се могу предати, без бојазни да ће бити обманути.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“