„Сноб” из Србије: Људи на прагу Европе и људи који више не желе да буду Европљани

Руски писац и новинар Јевгениј Бабушкин провео је са избеглицама 72 сата и објавио своје белешке на либералном руском порталу „Сноб”.

Ово је прича о онима који стоје на прагу Европе и Европљанима који то више не желе да буду, пише за портал „Сноб” Јевгениј Бабушкин, новинар који је прошао пут од грчко-македонске границе до Суботице, описујући људске колоне које се вијугају пољима као змије: светлији Сиријци, тамнији бркати Курди, Хазари, Персијанци, Асиријци, авганистански Таџици, и неки сасвим косооки момци. Сви сиве коже, коже људи који бесконачно дуго ходају по прашњавој земљи.

Са друге стране аутор види Европљане који, како му се чини, баш то и не желе да буду. Почев од македонског граничара који га поздравља речима ”Путин! Медвед!”, преко прешевских Албанаца који кажу да је у Београду само Србима добро…

У Прешеву се ничим не баве, нигде не раде, забављају се седећи, а сви имају немачке аутомобиле захваљујући, како кажу, ”Вестерн јуниону”.

Недрим је незапослени економиста који пита руског путника да ли је видео бар једну банку? „Е, зато је мој брат нашао себи жену у Немачкој. Храни читаву фамилију. Тако сви у Прешеву живе. Ми нисмо против избеглица јер бисмо и сами да кренемо као они. Али код нас засад не ратују…”

Рами, студент из Сирије у аутобусу Прешево-Београд говори да је ракета пала док је полагао испит. Погинуло је троје студената. Авганистанац Џавад такође прича како су његовог учитеља убили лоши људи. Сиријац Фарид је апотекар без апотеке. ”Бум!  И нема је.”

Пут у Европу је скуп, а избеглица плаћа трипут више, пише Бабушкин. Авганистанци долазе за 10 хиљада евра. Сиријци за 5. Мустафа из Латакије је потрошио 15. Говори на одличном енглеском језику, доктор је наука, отац двоје деце, жена му је пред порођајем. Мустафа нема све прсте на рукама и има ожиљак на челу. Због жене резервише најбољи хотел у Београду. Продао је кућу да би доспео у Европу.

У Београду је Бабушкин чуо следећа мишљења:

„Избеглице? Биће тешко с њима! Али, ако сте из Русије, ништа вам нећу рећи. Све ћете слагати”, каже једна жена.

„Избеглице ко избеглице. И ја сам некад био избеглица. Кад су нас Хрвати клали",  каже један мушкарац.

На путу до границе са Мађарском Јевгениј Бабушкин наилази, како каже, на ретку сорту русофила.

”Мрзим Обаму! Тебра, 30 евра до границе. А Русију волим! 45 еврића и квит смо. Путин! Путин! Медвед! Ту смо. 50 евра!”

Избеглице истоварују у пољу.

Старији мушакарац са фотоапаратом каже Бабушкину:

„Ја то због ћерке. Биће то историјске фотографије. Ми ћемо још у уџбеницима читати о овој мађарској бруци. Ја сам и сам српски Мађар. Ту је била Мађарска. До рата. До претпрошлог рата. Каква брука!

Фотографише дете испред бодљикаве жице.

”Избеглице… Цела би Србија да бежи. Овде нема посла. Југословенска индустрија је уништена. Садимо јабуке за ваше продавнице. ”Магнето” или тако некако. Још молимо Италију да склапа аутомобиле код нас, да би наши људи стајали поред траке за 200 евра. Ја сечем трску и правим кровове. Лака зарада. Нову годину сам дочекао у Бразилу. Да ти нешто кажем – у Бразилу је сада, највероватније, веома-веома лепо…

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“